Предавање „Језик као стуб културе” др Владана Јовановића, научног саветника са Института за српски језик САНУ, одржано је у уторак, 19. новембра у Градскoj библиотеци Чачак. Он је говорио о српском језику и ћирилици у контексту образовања, културе и јавне комуникације и изложио нека од актуелних питања и проблема у вези са језичком нормом. Публику је поздравила и Данијела Ковачевић Микић у име Удружења „Чувари дела Вука Караџића” које је уз подршку чачанске Библиотеке организовало догађај, док је модератор програма била др Оливера Крупеж.
Представљајући активности Одбора за стандардизацију српског језика и других релевантних институција др Владан Јовановић је истакао да струка мора непрестано да се бори да матерњи језик задржи позицију која му припада, а да услед разних изазова и наметања неких нових правила то није нимало лак задатак. Поменуо је само неке од проблема с којима се суочавају наставници српског језика и књижевности, попут великог броја страних издавача и неусаглашености уџбеника, недовољног броја часова у школама, укидања појединих аутора из читанки или неадекватне обраде књижевних дела у уџбеницима итд. Такође је нагласио да иницијатива да се српски језик уведе на све факултете кроз предмет који би се тицао функционалне писмености, иако је била подржана од стране професора и студената, ипак није усвојена од стране доносиоца одлука.
Фокус његовог излагања био је на Закону о родној равноправности, односно оном његовом делу који се бави тзв. родно осетљивим језиком. Др Јовановић је нагласио да „о статусу српског језика и књижевности у новије време говори се на Интеркатедарским конференцијама у Тршићу на којима се доносе декларације које би требало да буду водиље у решавању препознатих проблема. Ови догађаји у Тршићу одржани су у право време када су по србистичку струку дошли црни дани и када се вршило насиље над језиком под лажном заставом борбе за равноправност.
Одбор за стандаризацију српског језика одмах се изјаснио против овог закона и благовремено је обавештаовао јавност. Упркос свим упозорењима струке и угледних појединаца, тај вештачки конструисани језик ширио се у све сфере јавне комуникације, укључујући културу, науку и просвету. Напослетку, захваљујући прегалачком раду и упорности стручњака нацрт овог закона није усвојенˮ. Овој борби у великој мери допринело је и Удружење „Чувари дела Вука Караџића” кроз организацију предавања еминентних универзитетских професора и обука за наставнике, а о чему је говорила Данијела Ковачевић Микић, још једном потврдивши значај оваквих сусрета.