Након промоције песничког првенца „Осим шумског пожараˮ, одржане на Сајму књига у Београду у четвртак, 24. октобра, засигурно је да талентом у ред младе генерације песника великим словима уписано и име Симоне Дмитровић. Томе у прилог говори и једно од најзначајних признања у земљи које се додељује за први необјављени рукопис ‒ Награда „Млади Дис”, а коју је млада ауторка добила на овогодишњем Пролећу. Штанд чачанске Библиотеке је био попуњен до последњег места чиме је потврђено да поезија и даље има поклонике и да има моћ да „прастаре животне обрасце представи као употребљиве и неопходне и данасˮ. Управо је ово истакао у поговору и током програма Марјан Чакаревић, књижевни стваралац и критичар. Он је уз Алена Бешића и Бојана Васић чинио овогодишњи жири за доделу Награде „Млади Дис”. Поменута збирка, уочи сајамске грознице, објављена је као 43. публикација у едицији „Токовиˮ Градске библиотеке Чачак, а осим Чакаревића, осветљавању тема и мотива из збирке пажњу је поклонила и ауторка.
Да након неколико прочитаних песама човек може помислити да је реч о зрелом песнику истакла је библиотекар Марија Радуловић која је и водила програм. Она је маркирањем дела из поговора „Након помрачењаˮ и питањима упућеним гостима отворила разговор о рађању једне нове генерације песника која подразумева отклон од радикалних поетских и језичких пракси, и окретање, односно враћање, мирнијим, модернистичким поетичким моделима.
Због чега збирка Симоне Дмитровић „Осим шумског пожараˮ представља репрезентативан пример тог заокрета Чакаревић је дочарао кроз причу о повратку миту, метафори, песничкој слици, а опет без претензије ауторке да се пошто-пото допадне већини. Између осталог он је казао да „када говоримо о уметности и читању, ту свако може да чита онако како жели ‒ за себе ‒ и када узмете ову или било коју другу књигу, она, ваша, читалачка истина је једина аутентична, дакле ова књига се обраћа једној особи и то је оно што је важно у уметностиˮ.
Након прочитане песме „Европаˮ која и отвара збирку, Симона је открила колико јој значи признање које је добила у оквиру 61. Дисовог пролећа, како је настао рукопис, колико дуго пише и где је црпела инспирацију. Кроз књигу су расуте бројне референце, а према речима младе песникиње, која је диломирала на Катедри за општу књижевност Филолошког факултета у Београду, античке драме и лирика су имале велики утициј на њено стваралаштво, не само на свесном, већ много више на несвесном плану.
Било је речи и о превођењу, мотиву двојника, близанаца, огледала, а на шта упућују и корице публикације „Осим шумског пожараˮ које је илустровала Марија Маринковић. Симболично, ауторка је програм заокружила казивањем стихова из триптиха „Медуза говориˮ који се налази на крају књиге.
