Музичко-поетски кабаре „Да, то су били даниˮ започет је маестралном изведбом ауторских песама Бориса Пинговића посвећених свим члановима овог, сад већ култног састава који је наступао више од 350 пута – Нини Ћосић, Војиславу Савићу и Небојши Дугалићу.
Дисов амфитеатар на Морави је 27. августа био сцена на којој су се чули чувени рок и поп музички хитови, поезија српских бардова али и цртице из живота чувених уметника. Ова својеврсна музичко-поетска баштина донела је прегршт хумора, носталгије и радости подсећајући да се срећа обично крије већ у нама или близу нас, само је треба потражити.
Оскудица света лечи се песмом, а стихови Јована Јовановића Змаја, Љубомира Симовића Душка Радовића, Бране Петровића и других великана пробудиле су најтананије емоције бројне чачанске публике. Ако се вратимо у далеку прошлост видећемо да је поезија настала уз игру и музику, да је била извођена на трговима и неодвојива од гласа као најмоћнијег инструмента о чему сведоче нумере Арсена Дедића, групе „Леб и солˮ, „Смакаˮ, „Азреˮ, „Сантанеˮ, „Ваје кон Диосˮ и др.
Дуги аплаузи и озарена лица који су уследили након изведби ове ритам-секције потврђују да ко (не)болује од меланхолије треба да му се доведу уметници да певају и свирају. Двочасовно музичко-поетско путовање уприличили су Уметничка галерија „Надежда Петровић” и Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” уз подршку Града Чачка.
