Током јуна Градска библиотека Чачак наставља различитим садржајима да утиче на еколошку свест пре свега код младих, дајући им до знања да су управо они ти који могу стати на пут неадекватном понашању према природном окружењу. С тим у вези, у уторак, 4. јуна обележен је Светски дан заштите животне средине предавањем „Без воде нема живота”, а програм је организован као део пројекта #ВодаЗдравоЗаГотово (#WaterCareInCreativeWay). Маријана Сарић, дипл. инжењер и водећи стручни сарадник за ову област при ЕПС-у, говорила је о стању водотокова у Србији. С обзиром на то да ради у „Дринско-Лимској” ХЕ Бајина Башта и ХЕ „Електроморава” Чачак, она је основцима и средњошколцима уз помоћ фотографија и видео-материјала који је настао на терену приказала колико су наше реке загађене.
Примери из Овчар Бање, Ужица и Бајине Баште показују да се код нас деценијама уназад отпад одлаже на обале река. Тоне смећа таложе се у Лиму, Дрини, Ђетињи, Западној Морави и на акумулацијама, а пластична амбалажа се при утицају сунчеве светлости разлаже и постепено доспева до пијаће воде. Неодостатак чисте воде има озбиљне економске, еколошке и социјалне последице, истакла је М. Сарић и додала да физичко прикупљање које се сваке године организује на хидроелектранама, јесте значајно али не и довољно.
Обраћајући се ученицима, којима је садржај био прилагођен, истакла је како они као млади људи могу утицати на то да пластичне боце не плутају реком, да кесице од чипса, смокоја или лименке не треба да заврше на обали већ на месту предвиђеном за њихово одлагање. Примарно одвајање и селекција различитих материјала (пластике, стакла, папира, органског отпада) које је предуслов за каснију рециклажу она види као најједноставније решење које чак и деца могу да примене свакодневно, а које је при томе и економичније. Важно је деци и тинејџерима показати колико су реке и природне лепоте важне, а засигурно да би сталне заједничке акције које подразумевају учење, али и дружење на терену допринеле да се свест пробуди. Јер, ако на пијаћу воду сви људи имају право онда би требало да се добро замислимо над чињеницом да је већ један део човечанства за њу ускраћен, с обзиром на то да у одређеним пределима процентуално има веома мало ове материје која је погодна за пиће. Сарић је уз ову тврдњу разговор закључила важном напоменом „вода се као најзначајнији ресурс на планети већ сада сматра нафтом 21. века”.
Најавивши тему предавања и указавши на елементе Европске повеље о води, гошћу је представила библиотекар Милица Домановић.