У Даблину се од 50-их година 20. века налази изузетна збирка старих рукописа, илустрација и предмета сер Честер Битија (1875–1968), коју је овај рударски магнат активно прикупљао током неколико деценија прве половине века и завештао као Библиотеку „Честер Бити” држави Ирској након смрти. Између десетина хиљада предмета изузетне лепоте и значаја за чување културног наслеђа целог света налазе се и четири старе српске књиге, три рукописне и једна штампана. У збирци од укупно двадесетак словенских старих књига истиче се познато „Никољско јеванђеље” (инвентарни број W. MS.147), написано и богато илустровано на пергаменту вероватно у скрипторијуму краља Твртка крајем 14. века, а које је 1820. године Вук Стефановић Караџић пронашао у манастиру Никоље у Овчарско-кабларској клисури.
Од 1864. године „Никољско јеванђеље” се налазило у Народној библиотеци Србије у Београду, да би током евакуације старих рукописа, књига и повеља из Народне библиотеке на југ током Првог светског рата нестало под неразјашњеним околностима. Након Другог светског рата, 60-их година 20. века, јавност је сазнала да се оно налази у Библиотеци Честер Бити, заједно са другим старим рукописима. У овој збирци су и књиге написане српском рецензијом старословенског језика: „Српско четворојеванђеље” на пергаменту или велуму (из 13. века, W. MS.148), делимично сачуван „Служабник” (или молитвеник) на пергаменту из средине 14. века (W. MS.158), као и „Празнични минеј” (W. 149), једна од најлепших раних штампаних српских књига, чије је штампање у Венецији 1538. године финансирао трговац Божидар Вуковић. Према мишљењу стручњака, „Празнични минеј” у Даблину је најочуванији примерак штампан на пергаменту.
Управо су ове књиге биле мотив да се др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” поново нађе у Даблину, након првог боравка 2022. године током одржавања светског конгреса библиотекара у овом граду, када је први пут имао прилику да у читаоници Библиотеке „Честер Бити” прегледа „Никољско јеванђеље”. Захваљујући обезбеђеној стипендији Европске уније кроз програм мобилности за стручњаке у култури (Culture Moves Europe), као и пројекту Министарства културе Републике Србије и средствима Библиотеке у Чачку, било је могуће финансирати пут, боравак и истраживање у Даблину од 16. до 25. априла 2024, које је већим делом било посвећено архивској грађи о набавци ових књига од стране Честер Битија.
Иако истраживање није окончано, на основу прегледане и фотографисане грађе може се закључити да су ове књиге највероватније дошле у посед Честер Битија током двадесетих година 20. века посредством, за сада још увек непознатог продавца, што потврђују записи из сачуване кореспонденције слависта Џона Барникота и Владимира Мошина, односно Ричарда Хејса, управника Националне библиотеке Ирске, касније библиотекара „Честера Битија”. Занимљиво је нагласити да је Честер Бити оставио забележено сећање на сусрет у Паризу са Николом Пашићем, тадашњим председником Владе, коме је показао „Празнични минеј”, а који је Пашић са сузама у очима пољубио.
Истраживачки боравак у Даблину искоришћен је да се припреми званични захтев за позајмицу и излагање „Никољског јеванђеља” у Србији као и других српских књига из Библиотеке „Честер Бити”, који ће у име Градске библиотеке Чачак упутити др Богдан Трифуновић. Уколико се испуне услови за излагање старе и ретке грађе, може се очекивати да ће у другој половини 2025. године јавност у Србији имати прилику непосредно да види ове изузетне споменике српског културног наслеђа, након 110 година од њиховог нестанка. Ово би био и начин да се истакну необичне културне везе Србије и Ирске, две географски удаљене европске државе.
This work was produced with the financial assistance of the European Union. The views expressed herein can in no way be taken to reflect the official opinion of the European Union.
