У оквиру „Дисовизије” као једног од програма 61. Дисовог пролећа 23. априла у чачанској Библиотеци промовисана је песничка збирка Дуње Ожеговић, прошлогодишње добитнице Награде „Млади Дис”. Верујући у моћ речи и с надом да поезија, и вероватно једино још она, може одговорити на питање шта је то живот – други део програма био је посвећен песнику који је „вечно млад” – Бранку Миљковићу. Програм „Пролећна литургија за песника”, који су припремили ученици Гимназије и Техничке школе уз помоћ проф. Ане Ранђић и Тање Поповић, био је својеврсни омаж Миљковићу, поводом 90 година од његовог рођења.
Истичући велико задовољство због своје прве промоције у Чачку, али и због многобројне младе публике која је присуствовала овом програму, Дуња Ожеговић је говорила о постанку уметничког дела. „Тешко је објаснити како настаје поезија и све зависи од потребе за писањем и грижње да се нешто претвори у тело песме како би егзистирало на папиру. Не могу да кажем на који начин настаје збирка, али могу да кажем да је то био дуг пут, те да бих дошла до заокружења песме било је много тренутака када су се прочишћале речи, избацивали делови и суштински је цела књига настала одузимањем.” У прилог њеним речима уследили су стихови из збирке „Парентеза” у интерпретацији ученица чачанске Гимназије Данице Лазовић и Анастасије Вујовић. Иначе, Дуња Ожеговић је студирала на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду и до сада је излагала на неколико изложби, па не чуди да се осим лексичким њена поезија одликује и поигравањем на визуелном плану. Стога се може казати да су њене песме оне које се читају гледањем, закључила је библиотекар Тања Вуковић, водитељ програма.
Миљковићеву сумњу да је „сан давна и заборављена истина коју више нико не уме да провери” демантовали су поклоници његовог песништва. Кроз музику, казивање стихова и ученичких прозних радова, кратке драмске сегменте и филм, ученици Гимназије и Техничке школе припремили су догађај који даје наду да су млади и даље заинтересовани за поезију и културу. Публика је имала прилику да чује и како су Миљковићев дух и речи изнова заживеле у роману „Звезда над празнином” Дејана Стојиљковића.
За сценарио су биле задужене професорке књижевности Ана Ранђић и Тања Поповић, а у реализацији су учествовали садашњи и бивши ученици: Лука Дмитровић, Ана Милутиновић, Срђа Чворовић (аутор филма), Лука Тимотијевић, Ирина Ђелкапић и Милош Трашевић. Немогућност да се из „каменог сна” пробуди Еуридика чула се и у нотама које је на акустичној гитари извео некадашњи гимназијалац Ђорђе Новковић, док су простор посебно оплеменили плакати које је дизајнирао библиотекар Владимир Симић.
Ово ће се несизвесно кретање завршити сунцем стихови су Бранка Миљковића којима је завршен програм „Пролећне литургије за песника”. „Дисовизију”, коју млади посвећују младима, употпунио је наступ ди-џеја „Кућна музика”.
