Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” обележава велики јубилеј – 120 година од рођења Синише Пауновића и тим поводом постављена је истоимена изложба у Одељењу за одрасле кориснике. Сви заинтересовани је могу погледати у периоду од 25. августа до 22. септембра. Поставку чинe селективна библиографија, фотографије и лични предмети овог познатог Чачанина, новинара, публицисте, преводиоца и писца, а њен аутор је библиотекар Никола Пеулић.

Спомен-собу са Легатом Синише Пауновића чачанска Библиотека је отворила 2002. године, у оквиру Дисових свечаности. Његова породица поклонила је установи и граду Чачку део Пауновићеве библиотеке, коју чини око 1.500 књига и његова богата заоставштина: рукописи, преписке, збирка фотографија, као и рукописи разних аутора, радни сто, писаће машине, слике и цртежи који се чувају у Завичајном одељењу.

Део ове богате заоставштине приказан је на изложби, те ће посетиоци, између осталог, моћи да виде бубањ и предмете из Африке, фотографије са познатим савременицима и са егзотичних путовања, писаћу машину, студентску књижицу, бележницу у којој су уписани бројеви телефона до којих се у то време тешко долазило, пенкало, ручни сат, публикације и још много сведочанстава која осликавају дух времена у коме је он живео и плодотворно радио.

Синиша Пауновић је рођен у Чачку 25. августа 1903. у години када су се у Србији смењивале две династије – Обреновићи и Карађорђевићи. Рано детињство је провео у родном месту, у кући своје баке по мајци у којој се и родио, у старој турској чардаклији са великим доксатом. Основну школу и Гимназију је завршио у Чачку. Студирао је грађевинску технику у Београду, а затим се запослио као новинар у „Политици” и завршио Филозофски факултет. Пауновић почиње да сарађује у разним листовима у Београду и унутрашњости почетком двадесетих година прошлог века. У својству новинара-емигранта боравио је у: Совјетском Савезу, Турској, Сирији, Палестини, Египту, Либији, Јужноафричкој унији. После Другог светског рата вратио се у „Политику”. Био је први уредник – шеф кадрова и уредник „Београдске хронике”. Поред новинарства бавио се и књижевним радом, преводилаштвом  и сакупљањем уметничких дела.