Да поезија има будућност, показало се у четвртак, 25. маја када су у Градској библиотеци Чачак додељене награде овогодишњим победницима конкурса за есеј и дебитантску песничку збирку. Овај програм је био увод у завршне свечаности 60. Дисовог пролећа које су за два протекла месеца сабрале више од 20 различитих активности и преко 150 учесника.
Дисово пролеће пуних 60 година доноси беседе и пробране речи песника и тумача књижевности. Прво „Слово о поезији” изговорено је пред Дисовом бистом 1974, а отада па до данас то је нека врста „профаног обреда” која у завршници Дисових свечаности доноси различите поетичке погледе у својеврсној „поетској исповедаоници”. Овогодишње „Слово” говорила је Александра Секулић, истраживач сарадник на Институту за књижевност и уметност у Београду. У надахнутој беседи, она је између осталог казала:
„Данас дигитализам остварује све своје снове, а сваки нови технолошки пројекат само потврђује да је човек излишан и анулира човеков удео. Поезија није никакав штит, никаква одбрамбена сила, она је тек симболичко пространство наших ожиљака, каталог наших болова и управо је зато неповредива. Нико не може да повреди поезију, нико не може да укине песничку реч, јер песници већ певају о ономе што је укинуто и ономе што је изгубљено. У вртлогу овог парадокса смештена је дивна људска, увек људска одговорност великих песника. Они стварају величанствени архив наших судбина, они су ти наше ја, место апсолутног сусрета, место несреће, болно место, добро место.”
Пре више од три деценије песник Борислав Радовић је приликом посете Чачку похвалио изузетно топао, гостољубив, пријатељски начин на који манифестација Дисово пролеће окупља све оне који поезију пишу, али је и читају. А они који је с пуном пажњом ишчитавају и дубоко промишљају о њој у финалу свечаности позвани су да оцене и издвоје најбоље есеје о песнику Владиславу Петковићу Дису или одјецима његове поетике у опусу лауреата Дисове награде. Жири је радио у саставу Милица Ћуковић (председник), Милош Јоцић и Катарина Пантовић (чланови).
„Давање одговора на нека још непостављена питања, проналажење до сада неслућених стилско-поетичких и тематско-мотивских сагласја, између хронолошки удаљених, покаткад наизглед дисонантних песничких фокуса била би једна од функција књижевне критике и есејистике”, рекла је Милица Ћуковић, председник жирија за есеј о Дисовом стваралаштву. Након образложења директор манифестације Богдан Трифуновић је добитницима Софији Тодоровић, Маши Петровић и Стевану Јовићевићу уручио награде које се састоје од диплома и новчаног дела.
У име жирија који су чинили Ален Бешић (председник), Марјан Чакаревић и Бојан Васић (чланови) су донели одлуку ко је у 2023. години заслужио Награду „Млади Дис”, а Чакаревић је прочитао образложење.
Добитница Награде „Млади Дис” Дуња Ожеговић је након што јој је председник Одбора Дисовог пролећа Петар Матовић уручио плакету, прочитала стихове из награђеног рукописа Парентеза.
Програм је завршен несвакидашњим, полусатним поетским перформансом „Са очима звезда” у извођењу Кабареа „Небула” из Београда. Ова уметничка група се кроз плесно-музичко-поетско-визуелну импровизацију повезује са публиком, дајући извођењу познатих стихова нову димензију. Сваки наступ је непоновљив, а себе описују као космички летећи циркус: „Кабаре достиже максимум слободе изражавања стварајући уметност у садашњем времену. Везује тренутак за тренутак, стварајући ток свести и флуид попут оног у сновима. Небулом у надреални свет топлог и људског, свет превазилажења и свакодневних победа над унутарњим и вањским.ˮ
Михаило Тадић, Невена Радуловић, Наталија Миљановић, Дамир Савковић и Дух, предвођени Јасном Кинђић, извели су песме „Звездознанчева смрт” Васка Попе, „Феникс” Бранка Миљковића и „Наши дани” Владислава Петковића Диса. За крај су, уз ритам аутентичних афро-бубњева, интерпретирали одломке из „Африке” Растка Петровића.