Књига о путовањима „На кафи код Шекспира” Сање Домазет је била повод да се у чачанској Библиотеци у петак, 17. марта послужи разговар о пределима и људима, зачињен одабраним сликама, које су публику одвеле на неочекивана места. Овај путопис је написан у славу ходочашћа у дубље, скривеније светове кућа великана попут Бетовена, Моцарта, Ван Гога, Монеа, Милене Барили, Шекспира, Андрића, Дучића, Љубе Поповића. Ту си и приче о Тутанкамону, Ани Франк, Фројду, Газданову, Казанови, Маргерит Јурсенар, Ромену Гарију, Хундерватсеру. А на промоцији је, поред ауторке, о домовима славних говорила и Гордана Милосављевић Стојановић, уредник књиге.
Путопис „На кафи код Шекспираˮ дочарава читаоцу дубину кретања кроз време, од Тутанкамона, па до нашег доба и просторно померање које обухвата неколико континената, Европу, Африку и Америку, и које открива различите типове судбина.
Ово је десета књига која Сању Домазет везује са „Службеним гласникомˮ, односно Горданом Милосављевић Стојановић, уредником ове издавачке куће. Гордана се осврнула на дугогодишњу сарадњу са ауторком и истакла да је неизмерно задовољство уређивати Сањине рукописе, посебно ако се има у виду специфичан језик којим она своја интересовања сажима у штиво. „Искуство драмског писца, новинара и професора се открива на страницама које Сања исписује, али и чује мелодија. Она вас увлачи у причу, користећи архаизме и савремене термине, она спаја језичко и музичко задовољство и мислим да је на трагу најбољих српских путописаца”, казала је Гордана Милосављевић Стојановић. Такође, она је открила да се књиге Сање Домазет издвајају, зато што тематски нуде нешто ново и да о кућама познатих личности други аутори код нас до сада нису писали. За само неколико месеци „На кафи код Шекспира” је доживела два издања.
Сања Домазет је професор на Факултету политичких наука у Београду, аутор је више романа, есеја, драма, прича. И осим што брижљиво осмишљава сваку реч и на странице утискује искуства која се у свакој личности сабирају од раног детињства, она и своју биографску белешку у књизи читаоцу открива на другачији начин. У П. С. бележи да је у страсној вези са Њујорком, а да јој жеља да попије шампањац са месецом, наравно у Паризу. Као најлепши тренутак издваја све ноћи крај Средоземног мора или јутра у загрљају Африке. Добитница је многобројних награда, а прошле године јој је „На кафи код Шекспира” донела и признање „Љубомир П. Ненадовић” за најбољу путописну књигу објављену у 2022.
Књига је сачињена од 23 текстуална поглавља, али и документарне подлоге текстуалних ткања који завирују у апендикс под насловом „Анђели су код кућеˮ, додатак ономе што је на други начин већ речено о домовима славних. Прво поглавље отвара прича о Ани Франк, а наслов књиге је инспирисан књижевником који је у својим драмама 2.259 пута написао реч љубав. „Шекспирова кућа је прва коју сам посетила још као средњошколац, што потврђује Андрићеву мисао да се књига не пише за годину дана, већ да она дуго сазрева у писцу, сабира виђено, прочитано, све оно што прође кроз ум и душу. На путовањима сам открила галерију ликова, а проучавање библиотека несвакидашњих личности ми је омогућило и да их истински упознам”, нагласила је Домазет. Ауторка је успела да на један софистициран начин зађе у кућни простор, јер имагинација у њима не престаје и чини се да посетиоцу остаје само да покуша да наслути путању којом су се кретали њени власници. Читајући путопис сазнаћете и да ли Андрићева радна соба „изгледа баш онако како ју је оставио када је последњи пут изашао из ње”, зашто је Бетовенова кућа „као молско композиторово душевно стање”, а соба Моцартовог рођења једно од „најинтезивнијих места људског постојања.ˮ
Прича о песнику и дипломати Јовану Дучићу и Tребињу љубавна је прича песника према родном граду која се догађа ретко и има обрисе необичног, готово митског чуда. Током вечери публика је уживала у читању одабраних одломака о Фројду, Ани Франк, Ван Гогу, закорачивши у необичније, скривене пределе душе у којима се не откривају само приче о другима, већ и о себи.