Предавање „Српска средњовековна уметност из јапанске визуре” одржано је у петак, 2. септембра у Великој сали Градске библиотеке Чачак која је уједно била и организатор програма са Удружењем „Ирмос”. Историчар уметности, проф. Саћи Шимада је Јапанка која има посебно поштовање према српском културном наслеђу што је била једна од централних тема њеног излагања.

Шимада је током презентације говорила о рестаурацији и конзервацији која је спроведена у манастирском комплексу Ђурђеви Ступови, тачније у капели краља Драгутина у Расу. Уз адекватне слајдове који су илустровали њену причу, осврнула се и на значајну донацију фондације „Сумитомо” и компаније „Кимчо” помоћу којих су урађени радови у светињи која је изграђена у 12. веку, а фрескописана у 13. веку. Такође, она је представила и рад два професора (Мићитака Сузуки и Казуо Танака) који су дали велики допринос на промоцији српске културне баштине. Проф. Мићитака Сузуки, византолог по струци је био ментор Саћи Шимаде, а иначе је са академиком Гојком Суботићем пре 18 година покренуо пројекат обнове манастира Св. Јована Претече код Лесковца. Његов први сусрет са Србијом догодио се 1976. године када је стигао у Београд на специјализацију код проф. Војислава Ђурића који га је научио првим српским речима. А колико је Србија са својим природним лепотама, архитектуром и аутентичношћу оставила утисак на њега потврдио је чин крштења у манастиру Хиландар где је добио име Сава Јапански.

Проф. Сузуки је са проф. Казуом Танаком, превео на јапански језик књигу о манастиру Хиландар. Осим тога проф. Танака је радио као уредник у једној издавачкој кући која је објављивала дела српских аутора на јапaнском језику, а међу преведеним писцима су и Иво Андрић, Миодраг Булатовић, акадамик Георгије Острогорски и др.  Потом је емитован кратки документарни филм о манастиру Ђурђеви Ступови и конзерваторским и рестауратским радовима.

Након филма гошћа је одговарала на питања са посебним освртом на њену љубав и везаност за нашу земљу, образлажући зашто једна Јапнка помаже у очувању српског културног наслеђа. Програм је водила Ирена Чоловић из Удружења „Ирмос”, док су за музички део биле задужене Весна Ђуновић и Наташа Драговић из Хора „Слово љубве”.