Градска библиотека „Владислав Петковић Дисˮ пресељењем у нову зграду добила је значајне просторне могућности за квалитетно пружање услуга и обављање примарног посла. Опремањем наменских простора за програмску делатност пружена је додатна могућност да се они и у ликовном смислу оплемене. Стога су галеријски простор, као и зидне површине у салама за одвијање програма, али и други делови зграде врло пригодни за постављање уметничких дела, пре свега слика. То је подстакло и одређене дародавце да вредне уметнине дарују Градској библиотеци или их уступе на коришћење.
![DSC_0038](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2022/03/DSC_0038-scaled.jpg)
Од 2019. године простор Мале сале Библиотеке, као и адекватне зидне површине близу фреквентних одељења, красе 23 слике које су у договору са чачанским Домом културе привремено смештене у овом простору. Мотиви старог и модерног Чачка, најважнијих културно-историјских споменика, апстрактних детаља, колоритне композиције са мотивима из природе радови су и завичајних уметника, али и сликара из целе земље.
![DSC_0043](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2022/03/DSC_0043-scaled.jpg)
Управо захваљујући тој разноврсности и квалитету изложеног сала је добила и својеврстан изглед мини-галерије. Дом културе је даривао и уметничку слику која је потакнута мотивима нашег верског наслеђа – „Јовањеˮ, а реч је о раду академског сликара Олге Ђорђевић из Ниша. Осим ове збирке различитих дела, важан сегмент ликовног оплемењивања простора учињен је и захваљујући Уметничкој галерији „Надежда Петровићˮ из Чачка, јер се вредне слике завичајног и међународно признатог сликара Богића Рисимовића Рисима тренутно налазе у најстаријој установи културе у Чачку.
![DSC_0035](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2022/03/DSC_0035-scaled.jpg)
Завичајни сликар и ликовни педагог Бранислав Бранко Трифуновић који је рођен у Горњем Милановцу 1937. и живео у Чачку до упокојења, фебруара 2022. године, непосредно пред прелазак у неки други свет даривао је Библиотеци слику под називом „Документˮ . Он је радни век провео као ликовни педагог у Чачку, а више пута је излагао на самосталним и групним изложбама широм Србије, добитник је и значајних ликовних признања. Трифуновић је био сликар тананог лирског сензибилитета, поетска и прозна тишина провејавала је из његовог дела, те не чуди што се баш његово платно рађено комбинованом техником, а инспирисано књигом Трновит пут Србије, налази у Библиотеци која баштини писану реч.
![DSC_0092-1](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2022/03/DSC_0092-1-scaled.jpg)
Концем 2021. године Градска библиотека постала је вреднија за још једно уметничко дело. Миливоје Миња Марић (1940–2018), академски сликар из Чачка је дуги низ година плодоносно стварао, а Синиша Марић, брат признатог сликара одлучио је да дарује Библиотеци његову слику „Узлет ка недостижномˮ. Реч је о делу које је урађено у техници уље на платну, а настало је 2015. године у оквиру циклуса „Простор и времеˮ. Димензије овог уметничког рада су 195×120 цм, те је велико и вредно платно своје место нашло у Позајмном одељењу, па многи корисници могу уживати у њему. Мања скулптура са Дисовим ликом, такође рад Миње Марића, у нашем је власништву.
![DSC_0102-12](https://cacak-dis.rs/wp-content/uploads/2022/03/DSC_0102-12.png)
Својеврсна ризница речи како се са правом може назвати библиотека уметност са папира и физички оживљава. Мајстор игре на трагу светлости, ликовни уметник из Чачка Божидар Плазинић је одлучио, уз консултацију са стручним лицима из УГ „Надежда Петровићˮ, да „Траг светлости IIIˮ из 1992/93. године – импозантно дело и по димензијама (240×897 цм) и по квалитету буде смештено у Великој сали Библиотеке. Кроз његове црне слике, према речима уметничких зналаца, више него кроз његове друге радове физичка снага служи као покретач и као уметничка стратегија за преиспитивање друштвених снага, унутрашњих снага, слике као друштвеног чина. Плазинић је излагао и излаже широм наше земље и иностранства у еминентним галеријама и просторима, добитник је бројних награда и признања, а од 2001. године има и статус истакнутог уметника.
У власништву Библиотеке је још неколико вредних уметничких дела, међу којима се издвајају скулптура „Иво Андрићˮ рад чувеног академског вајара Зорана Ивановића, који је настао 80-их година 20. века у атељеу Жике Максимовића, потом аутопортрет Милене Чубраковић, акадмске сликарке чувене у међународним оквирима. Зидне површине оплемењене су и радом завичајне уметнице Весне Петровић као и радом ликовног уметника Грујице Лазаревића са симболичним насловом „Можда сањаˮ.