Појединци и породице којима је Емилија Вишњић посветила ову занимљиву и рафинираним језиком написану књигу, одмах по доласку у варош на Западној Морави, без изузетка, схватили су колико ће труда морати да уложе како би их Чачани, вазда помало себељубиви, убројили међу своје. Доносећи дух новог и другачијег, а вођени начелом Љубили су земљу деце своје, а не дедова својих, они су талентом, знањем, радиношћу и хуманошћу пресудно утицали на напредак вароши чији су становници постали. Захваљујући остварењу, које је 2018. године понело Награду „Даница Марковићˮ, њихови трагови, данас се, са дужном захвалношћу, јасније разазнају и лакше следе.

Оливера Недељковић