Милица В. Мишковић, рођ. Петровић (1876-1967)
К’О ВОДА С ОДНЕТИМ ЦВЕТОМ
Обимом невелика књига, објављена 1910. године у Новој штампарији Давидовић, на чијим угаситозеленим корицама, изнад наслова Песме и једва уочљивог цртежа лире, стоји име Милица В. Мишковићка, једна је од оних збирки поезије које, осим стихова, не садрже ни један једини траг који би следили проучаваоци књижевне прошлости. Ни ретки прикази којима је песмарица пропраћена на већ искрзаним листовима оновремене штампе, нити стихови надахнути срчаним родољубљем и младалачком чежњом расути по декламаторима и зборницима с почетка XX века, не садрже подробније податке о овој ауторки. Њено име не бележе ни лексикони књижевних стваралаца, тако да је до данас остала недовољно позната чињеница да је ова савременица Владислава Петковића Диса, Данице Марковић и Стевана Луковића, у ствари и њихова земљакиња. Прича о песникињи, рођеној 10. априла 1876. године у Чачку од мајке Милеве и оца Димитрија Мите Петровића, која је стихове објављивала углавном као удата жена, под мужевљевим презименом и са иницијалом његовог имена као властитим средњим словом, забележена је тек захваљујући предусретљивости њених потомака, унука Милоша Коларжа и његове супруге Гордане.
Биографија Милице В. Мишковић, аутор Оливера Недељковић (PDF)
Књига Песме Милице В. Мишковић (Београд, 1910) дигитализована је у оквиру Дигиталне библиотеке.
* * *
ГАЛЕРИЈА
[nggallery id=2]