• Početna
• Arhiva
• Impresum
• Baza znanja
• Kontakt
• Mapa sajta

Digitalizacija i digitalne biblioteke

Blog o digitalizaciji

Novi video Kongresne biblioteke

Kongresna biblioteka objavila je novi video na temu digitalnog očuvanja i digitalizacije "Why Digital Preservation is Important for You", koji kao i prethodni video o kome smo pisali na popularan način približava publici ove teme. Link do originalnog dokumenta je http://www.digitalpreservation.gov/videos/personal_archiving/index.html, a snimak lako možete naći i na YouTube.

Our personal photos, papers, music and videos are important to us. They record the details of our lives and help define us. But increasingly our possessions and our communications are no longer material: they’re digital and dependent on technology to make them accessible.

As new technology emerges and current technology becomes obsolete, we need to actively manage our digital possessions to help protect them and keep them available for years to come. This video offers simple and practical strategies for personal digital preservation.

Komentari (0) 19.08.2010. 13:50

Objavljeni Dnevnik digitalizacije i Uputstvo za korišćenje

Centar za digitalizaciju Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis” objavio je “Dnevnik digitalizacije”, sistem za upravljanje informacijama u procesu digitalizacije bibliotečke građe, kao Microsoft Access bazu podataka. Autor Dnevnika digitalizacije je Aleksandar Vukajlović (avukajlovic et cacak-dis.rs), informatičar zaposlen u Centru za digitalizaciju. Objavljivanje ovog softvera prati i izdavanje dokumenta “Dnevnik digitalizacije: uputstvo za korišćenje” u pdf formatu, pod Creative Commons 3.0 licencom, čiji su autori Aleksandar Vukajlović i Bogdan Trifunović, takođe iz Centra za digitalizaciju.

Od pokretanja prvog projekta digitalizacije u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku 2006. godine uočeno je da intenzivna produkcija digitalizovanih dokumenata veoma brzo stvara probleme lokalizovanja i identifikacije određenog dokumenta u kolekcijama. Takođe je postavljeno pitanje sistema interne kontrole rada i kvaliteta digitalizacije, naročito u uslovima kada više pojedinaca radi na digitalizaciji, što sve aktuelizuje potrebu za stvaranjem sistema ili alata koji mogu da pruže zadovoljavajuće rešenje opisanih problema. Zbog svega navedenog još krajem 2006. godine stvoren je dokument Dnevnik digitalizacije u Microsoft Word formatu, kao propratni instrument za praćenje i evaluiranje toka digitalizacije u ustanovi. Tokom vremena ovaj dokument je prerastao, preko tabelarnog obrasca, u sveobuhvatni sistem baze podataka, koji na osnovu praćenja više elemenata digitalizacije omogućuje zaposlenima da unose metapodatke za digitalizovane dokumente, dokumentuju proces digitalizacije, ostvare uvid u dinamiku digitalizovanja građe u određenom vremenskom periodu, evauliraju sadržaj „Digitalne biblioteke“ (http://www.cacak-dis.rs/dig_bibl/index.html) i izrađuju potrebne izveštaje digitalizacije.

Dnevnik digitalizacije predstavlja jedno od softverskih rešenja za pomenuti problem dokumentovanja procesa digitalizacije građe u manjim ustanovama kulture, kakve su javne biblioteke, muzeji ili arhivi. Ovaj proizvod četvorogodišnjeg iskustva u digitalizaciji Gradske biblioteke u Čačku menjan je i usavršavan kako bi što bolje odgovorio svrsi i potrebama digitalizacije. Istovremeno, to je veoma prilagodljiva aplikacija koja se može jednostavno izmeniti da odgovara potrebama korisnika, odnosno procesu digitalizacije koji se sprovodi.

U osnovi Dnevnik digitalizacije je lokalno instalirana Microsoft Access (MS Access) baza podataka, koja radi u okviru lokalne mreže. Opredeljenje za ovakvo rešenje proisteklo je iz analize potreba i mogućnosti ustanova kulture i srodnih ustanova, pa je odluka o korišćenju licenciranog softvera doneta iz sledećih razloga:

• - MS Access je deo softverskog paketa Microsoft Office, koji je široko rasprostranjen i najčešće korišćen od strane korisnika u zemlji, pa je stoga upotrebljivost aplikacija za ovaj softver veća;
• - Access je relaciona baza podataka, što omogućava stvaranje veza između entiteta, ali i sprečava dupliranje podataka koji se unose;
• - zahvaljujući svojoj arhitekturi, Access omogućava relativno lako unošenje čitavih tabela podataka iz drugih aplikacija, kao i eksport svojih podataka u druge apliakcije i na druge softverske platforme.

Potrebno je naglasiti da Dnevnik digitalizacije nije aplikacija za objavljivanje digitalizovane građe na internetu, niti za stvaranje onlajn izložbi digitalnih kolekcija, odnosno digitalna biblioteka. Njegova namena je da se na jednostavan način pokrene, organizuje i vodi proces digitalizacije u jednoj ustanovi. Iako ovo nije sistem za dokumentovanje masovnih programa digitalizacije, iskustvo Biblioteke u Čačku pokazuje da baza podataka bez problema može da sadrži kolekciju od preko 50.000 jedinica.

Softverski i hardverski zahtevi svode se na postojenje jednog računara sa instaliranim novijim Windows operativnim sistemom (verzije 2000, XP, Vista, 7) i Access softverom. Ukoliko se želi omogućiti rad u mrežnom okruženju dovoljno je fajl koji čini bazu Dnevnika digitalizacije smestiti u direktorijum koji će biti deljen (shared) između korisnika koji imaju pristup mreži. Takođe se baza može snimiti i na eksternim uređajima za skladištenje podataka, kao što su umreženi hard diskovi. Teorijski, fajlovi Access baza podataka mogu se konvertovati u OpenOffice format, kako bi se koristili i na drugim operativnim sistemima osim Windows, ali Centar za digitalizaciju nije praktično probao ovu mogućnost, pa pozivamo zainteresovane da nas kontaktiraju radi moguće saradnje.

Dnevnik digitalizacije može se slobodno preuzeti sa adrese http://www.cacak-dis.rs/dokumenti/digitalizacija/dnevnik-digitalizacije.mdb, dok je dokument „Dnevnik digitalizacije: Uputstvo za korišćenje“ objavljen je kao elektronski dokument u pdf (Portable Document Format) formatu na adresi http://www.cacak-dis.rs/dnevnik-digitalizacije-uputstvo.pdf, pod Creative Commons 3.0 licencom. Zarad razumevanja odredbi licence i načina korišćenja Uputstva posetite http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/deed.sr. Za dodatne informacije o korišćenju Dnevnika digitalizacije kontaktirajte Centar za digitalizaciju Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, digital.cacak-dis.rs.

Komentari (0) 10.08.2010. 09:14

Why Digital Preservation is Important for Everyone

Video prilog Kongresne biblioteke o značaju očuvanja informacija u digitalnom obliku u svakodnevnom životu. Veoma lepo i prilagođeno najširoj publici, obavezno pogledati! Ispod prozora za prikaz možete pročitati i transkript ovog videa. Uživajte.

P.S. Ukoliko vaš veb čitač nema instaliran plejer posetite sledeću adresu: http://www.digitalpreservation.gov/videos/digipres/index.html

THE LIBRARY OF CONGRESS: DIGITAL PRESERVATION VIDEO SERIES

Why Digital Preservation is Important for Everyone

Digital information drives our economy, spurs our culture and connects our community. It has changed how we communicate and learn. But what if this information disappears? For centuries we have saved books, photos, maps and other sources of knowledge. Our digital assets are just as valuable.
Traditional information sources can easily survive for years, decades or even centuries...but digital items are fragile and require special care to keep them useable. Digital content is encoded to represent text, images, audio, video and more. It takes software and machines to present the content; you can’t just pick up a DVD and see what’s on it.
This dependence on technology puts digital content at great risk. The smallest error —- software, machine or human -- could harm digital items and result in their complete loss.
Rapid technological changes also affect digital preservation. As new technologies appear, older ones become obsolete, making it difficult to access older content. What if you try to access an important digital document and you can’t? Is it gone forever?
What if your computer drive fails and you lose your valuable photographs?
Now, imagine this on a massive scale...a loss of thousands — or millions — of items. Libraries face these issues every day.
To ensure ongoing accessibility, digital content requires active management. Digital preservation cannot be addressed by a single institution, so the Library of Congress is working with many partners worldwide to preserve digital heritage.

So, in summary:
• • Digital items are fragile and require special care to preserve them and keep them usable.
• • Digital items depend on technology to make them available.
• • Digital content requires active management to ensure its ongoing accessibility.

To learn more about digital preservation at the Library of Congress and elsewhere, please visit digitalpreservation.gov.

Komentari (0) 15.04.2010. 14:27

Projekti digitalizacije u Srbiji 1

Ovaj tekst trebalo bi da bude uvod u seriju tekstova o projektima digitalizacije u Srbiji. Kada kažemo "u Srbiji" mislimo na one projekte koji vode ustanove iz Srbije, kao i na projekte koji se primarno tiču naučne i kulturne baštine Srbije. Želja nam je da podržimo razne inicijative i entuzijazam kod određenog broja kolega u Srbiji i svetu, koji su prepoznali digitalizaciju kao potrebu istraživačkog rada u modernoj nauci, sredstvo za očuvanje određenih segmenata nacionalne kulture i alat za prodor iste te kulture na globalnu scenu. Nećemo govoriti o najpoznatijem i najznačajnijem projektu ili programu, Digitalnoj NBS, jer smatramo da je to već dobro poznat i dokazan projekat, kome još jedna mala reklama nije potrebna. Uostalom, najbolji dokaz vrednosti Digitalne biblioteke NBS je Google Page Rank 10, koji je sajt NBS dobio ovih dana, kao jedan od par desetina na čitavom internetu. Sigurno je da je količina i kvalitet objavljene digitalizovane građe značajno doprinelo tom uspehu jednog sajta na srpskom jeziku. Nećemo govoriti i o našem projektu Digitalne biblioteke, jer je poseban deo ovog bloga posvećen tome, a i dovoljno se već reklamiramo :).

Entuzijazam je verovatno pokretačka snaga većine manjih projekata, koji će biti u našem centru pažnje. To je dokazano i na iskustvu Biblioteke u Čačku, kada se početkom 2006. godine bojažljivo razmišljalo o digitalizaciji, ali to vidimo i kod drugih projekata, kao što je u primeru kolege Tome Tasovca, o čijem će radu ovde biti reči (njegov intervju u novinama "Blic" pogledajte na adresi http://www.blic.rs/intervju.php?id=497). Kako entuzijazam nije dovoljan da nečija dobra inicijativa opstane na dugi rok, ne krijemo da želimo da pišemo o dobrim primerima primene digitalizacije u Srbiji, kako bi se podigla svest o tome i kako bi određeni projekti dobili institucionalnu podršku u državi. Samo tako vidimo budućnost ovih projekata, odnosno široku primenu rezultata digitalizacije u nauci i kulturi. Smatramo da će predloženi projekti pobuditi šire interesovanje i pružiti podsticaj i drugima za rad, jer se oseća da mnoge institucije žele da započnu rad u ovoj oblasti, ali nedovoljno poznavanje problematike ili nedostatak stručnih kadrova su najčešći problemi koji se na početku moraju savladati. Primeri kako su to drugi uradili ili započeli (bilo da su privatni projekti, bibliotečki ili akademskih ustanova) mogu da motivišu druge, ali i da pruže malu satisfakciju autorima projekata, jer bez njihovog znanja i želje za radom ne bi smo danas imali o čemu da diskutujemo.

Nadamo se da će predloženi tekstovi o domaćim primerima pobuditi nečije interesovanje, dok bi smo iskoristili priliku da pozovemo sve da svojim komentarima ukažu na moguće projekte koji bi bili interesantni da o njima ovde govorimo. Napominjemo da možemo samo govoriti o projektima koji su online i dostupni svima preko interneta. Komentari (0) 22.10.2009. 10:31

Skener slika

U nastavku naše serije tekstova o skenerima imamo zadovoljstvo da objavimo tekst Mirka Drmanca, našeg kolege iz Odeljenja časopisa i listova, koji se prevashodno bavi periodikom u Gradskoj biblioteci Čačak, ali istovremeno sarađuje na poslovima digitalizacije, naročito kada je u pitanju obrada audio-video građe. Za ovu priliku kolega Drmanac napisao je odličan tekst o skenerima koji se koriste u digitalizaciji slikovne građe, tj. o onim uređajima koji su od interesa za biblioteke i druge ustanove kulture. Rad pod naslovom "Skener slika" poslužiće svima kojima je potrebno bolje teorijsko upoznavanje sa tipovima skenera i načinima rada, njihovim istorijatom, pratećim softverom ili principima optičkog prepoznavanja karaktera (OCR), tako da ga svesrdno preporučujemo zainteresovanim kolegama na adresi http://www.cacak-dis.rs/dokumenti/digitalizacija/mirko-skeneri.pdf.

Kao delimičan uvid u sadržaj teksta "Skener slika" ovde objavljujemo i manji izvod, dok celokupni rad u pdf formatu preuzmite sa gornje adrese:

"СКЕНЕР СЛИКА

У сфери рачунарства, појам скенер (енг. scanner) има више значења. Појам скенера слика се односи на оптички улазни уређaј који омогућава да се цртеж, фотографија или штампани, односно рукописни текст претворе у код који одговарајући компјутерски програми могу да обраде, прикажу на екрану или одштампају. Скенирање слика (дигитализација слика) је поступак којим се слика (документ) претвара у облик погодан за пренос, обраду и чување у електронском формату. У свакодневној кућној или канцеларијској употреби могу се видети разне варијанте скенера:

• - Ручни скенер (енг. Hendheld scanner) ради на принципу ручног превлачења уређаја преко скенираног објекта. Може да скенира равну површину ширине до 10 cm и то црно-белу, сиву скалу и колор. Резолуција је до 800 dpi (тачака по инчу, енг. dots per inch) и обично имају највише до 12 бита по боји. Намењен је скенирању мањих површина, сличица, односно логотипа. Ручни скенери су углавном монохроматски и били су у широј употреби током 90-тих година XX века, међутим иако је њихова популарност за скенирање докумената опала, употреба ручних 3D скенера је у даље велика у области индустријског дизајна, инжењеринга, инспекције и анализе, дигиталне производње као и у медицини. У уобичајеној употреби заступљени су углавном у облику баркод читача (енг. barcode reader). Јефтини су али дају најлошији квалитет репродукције. Међутим, крајем прве деценије XXI века појављују се ручни скенери специјализовани за скенирање фотографија који скенирају површину ширине А4 (210mm) са дубином скенирања од 24 бита. Код ових скенера је мобилност битна карактеристика и биће све популарнији у употреби пословних људи.


• - Положени, десктоп скенер (енг. Flatbed scanner) је најчешћа врста скенера у кућној и пословној употреби због доброг односа цене и радних перформанси. Обично користи А4(210×297mm) или А3(297×420mm) формат папира и може да скенира у пуном колору. Резолуција положених скенера може да се креће до 5400 dpi и више углавном оперишу са 24-48 бита по боји што их чини најбољим за скенирање свих врста докуменaта.


• - Пролазни скенер (енг. Sheetfed scanner) снима документ тако што се исти провлачи кроз њега. Телефакси су најједноставинији пример.


• - Филмски скенер снима филмске материјале, позитиве или негативе, формата од 35 до 120 mm. Ти уређаји су специјално направљени за ову сврху. Он ради на принципу обртног носача који покреће слајдове испред сочива и оптичког сензора. Резолуција је, на 36 mm дужине филма 4000 линија, односно самог скенера максимално 2700 lpi (линија по инчу, енг. lines per inch). Квалитет скенираног слајда од 2700 lpi одговара квалитету скениране фотографије величине16x24cm помоћу обичног положеног скенера."

Komentari (0) 19.08.2009. 09:56