„Златно слово Дејана Вукићевића”, новоустановљено признање у част прерано преминулог колеге, врсног стручњака и посвећеника послу и писаној речи уопште, др Дејана Вукићевића је у четвртак, 5. октобра додељено Оливери Недељковић, библиотекару саветнику чачанске Библиотеке за поставку „Српска поезија XX века у фондовима Градске библиотеке Владислав Петковић Дис”.
Награда је додељена другог дана Жичког сабора библиотекара који се одржава у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” у Краљеву. Ово признање се додељује за најбољу изложбу у библиотечко-информационој делатности, а жири су чиниле Гордане Ђилас, др Драгана Милуновић, Емилија Димовска, Наташа Антонијевић и Катарина Јаблановић.
У образложењу за доделу признања, истакнуто је да се изложба Оливере Недељковић издвојила својом живописношћу, јер осим песничких књига, приказује и рукописе и личне предмете представљених песника, од којих многи имају карактер раритета. Наведено је, између осталог, да је ова изложба право освежење у начину презентације библиотечке грађе, те да на најлепши начин оплемењује новоформирану збирку поезије у Градској библиотеци Чачак. О значају „Златног слова Дејана Вукићевића” и образложењу одлуке, у име жирија, говорила је председник мр Гордана Ђилас, библиотекар саветник у Библиотеци Матице српске.
Чарна Вукићевић, кћер Дејана Вукићевића уручила је Оливери Недељковић Награду која се састоји од златника са именом њеног оца и књиге коју је написао „Non imprimatur”. Оливера је приликом обраћања изразила захвалност жирију које је, између поставки које су са великим знањем, трудом и ентузијазмом приређене у библиотекама Србије, наградио ону којa je приређена поводом отварања Музеја поезије у чачанској Библиотеци. Такође, захвалила је колегама матичне установе који су предложили ову изложбу за новоустановљено признање, као и директору Богдану Трифуновићу који је поверио задатак, сходно њеним афинитетима и дугодишњем раду у Градској библиотеци. Колико значај има Нагрaда која носи име Дејана Вукићевића у говору истакла је Недељковић, посебно захваљујући његовој породици и Народној библиотеци у Краљеву.
„Превасходну захвалност, ипак, дугујем породици Дејана Вукићевића која је установљењем награде Златно слово Дејана Вукићевића, учинила да свестрани библиолог, библиограф, библиотекар и књижевник импозантног опуса, наш драгоцени сарадник и пријатељ, кроз име ове награде остане у свету коме је свим бићем припадао и који ће, можда, тек накнадно, како то обично бива, схватити оригиналност и значај његовог дела. Јер, уверена сам у то, наредне генерације библиотекара ће користећи његове библиографије, монографије и публикације које је уредио, моћи да препознају знање, посвећеност и акрибичност човека изузетних принципа, снажних мотива и широке културе. Спознаће колико је духа и креативности било у аутору изложбених поставки које су биле подједнако занимљиве и научној јавности и широкој публици – од књига необичих наслова до минијатурних публикација које се мoгу сместити на зрно грашка. А будућим читаоцима његовог суптилног, слојевитог прозног опуса, очигледније него савременицима, надам се, указаће се његов раскошни дар и врхунски приповедачки стил.” Први лауреат овог признања је своју беседу завршила емотивно нагласивши да примајући Златно слово с Дејановим именом је обавезеје да га будућим радом тек оправда.
О првој поставци Музеја поезије приказан је и филм за који су били задужени библиотекари Мирко Дрманац и Биљана Раичић из чачанске Библиотеке, а који је настао према сценарију Оливере Недељковић.
Након свечаног уручења признања, уследио је и радни део „Жичког сабора библиотекара 2023” чија је овогдишња тема била „Националне професионалне и књижевне награде у библиотекарству Србије и издавачка делатност библиотека”. Међу ауторима радова који долазе из библиотека широм Србије, а који су излагали на ову важну тему, била је и библиотекар Тијана Бежанић из Градске библиотеке Чачак, која је представила свој рад „Дисово пролеће – шестодеценијски континуитет у изградњи песничког идентитета (1964‒2023)ˮ.