Да је завичај највиша тачка света потврдила је свечана академија која је одржана поводом отварања Библиотеке целине Бранка В. Радичевића и 100 година од рођења славног Мачисте у среду, 14. маја у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дисˮ. Најстарија установа културе у Чачку, у циљу трајног очувања, заштите и доступности и даљег проучавања свестраног и обимног стваралаштва Радичевића добила је пре читири године његову личну библиотеку, предмете, рукописе и уметничка дела која је на свечаности представљена јавности. О сакупљачу и ствараоцу чудесних речи, беседничару, књижевнику, али и о планском и систематичном формирању Библиотеке целине говорили су др Драган Хамовић и библиотекари саветници Оливера Недељковић и др Богдан Трифуновић.
Колика је важност Радичевићевог деловања и по ширини и по дубини за српску културу, а нарочито за крај свијен око обала Западне Мораве, као и о ванредном уметничком благу које је постало јавно добро нагласио је др Драган Хамовић. „Материјално наслеђе Бранка В. Радичевића, на његову прву стогодишњицу, под својим је кровом, у поузданим рукама. Бранко није оскудевао у таленту, па га је и расипао. На почетку другог века, долази време истраживања и сабирања Бранковог наслеђа, на месту које припада овом чачанском и надчачанском културном хероју. Ево услова да то наслеђе потпуније упознајемо и сагледамо, сабрано и одговорноˮ, казао је Хамовић.
Наследници Бранка В. Радичевића и чачански библиотекари заједнички су настојали да се лична библиотека, предмети, рукописи и уметничка дела из песниковог породичног стана у Београду преселе на адресу Синђелићева 24 у Чачку. Један од најважнијих корака уследио је 21. маја 2021. када је потписан Уговор о поклону личне библиотеке књижевника Бранка В. Радичевића Градској библиотеци „Владислав Петковић Дисˮ у Чачку између чланова породице Радомира Радичевића, Растка Радичевића, Бранка Тепавца (сина покојне Бранкове кћери Косаре) и вишегодишњег директора Библиотеке др БогданаТрифуновића. Након овог важног чина уследило је пресељење и смештање 3.428 књига, часописа, слика, рукописа, фотографија, новинских исечака и другог документационог материјала, намештаја и личних песникових предмета у простор Мале сале. У њој се, поред каталошки обрађене личне песникове библиотеке и оригиналних Радичевићевих остварења и превода његовог стваралаштва, налази и велики број раритетних издања. Заједно са аутентичним намештајем и уметничким предметима пренетим из песникове радне собе, његова заоставштина сада чини јединствену амбијенталну целину. Овим пословима завршена је прва фаза формирања Библиотеке целине, а важан истраживачки посао тек предстоји као и одређени конзерваторски радови.
О важности потписаног Уговора и о колективном сећању као јавном и узвишеном чину говорио је библиотекар саветник Богдан Трифуновић. Он је истакао да је Чачак добио културни споменик од највишег значаја – библиотеку, музеј и галерију у једној целини. „Верујем да би Бранко В. Радичевић данас био задовољан што је породица донела одлуку да легат поклони и преда на чување његовом завичају, и то Градској библиотеци Владислав Петковић Дис, што је врло симболичан гест према Бранку као једном од иницијатора подизања споменика Дису и покретача Дисовог пролећаˮ, нагласио је Труфуновић.
О томе шта је све прошао од дечачких, па до оних дана када је из Чачка уском пругом преко Шаргана стигао до Сарајева, потом и до Београда, редакција чувених часописа и боемских кругова, богате преписке коју је водио са пријатељима из света, брижљиво проучава и слаже на полице сећања библиотекар саветник Оливера Недељковић. Она је у надахнутом говору, између осталог, казала: „Радичевић ће се, упркос свему, у завичај непрестано враћати. Раскошном снагом и даром подупираће оне замисли које ће као какве координате његову и нашу највишу тачку света, учинити јасно видљивом. Будућем раду на заштити, представљању и публиковању његове заоставштине приступамо не само са осећањем дужности, већ са неизмерним поносом и још дубљом захвалношћу. И позивамо вас да нам будете сапутници, да заједно закорачимо у нови век Бранка В. Радичевића, питајући се: има ли вреднијег завештања од јасно, плавом бојом, извучене линије коју само треба да следимо?ˮ
Радичевић је песме прибележио најмањим оловкама што су оставиле најдубљи и највећи траг, а што је интерпретацијом Бранкових стихова дочарао драмски уметник Божидар Томовић. У уметничком делу програма наступила је и група певача КУД „Дуле Милосављевић Желеˮ под руководством Александра Смрекића и проф. Александра Поповића.
Поводом великог јубилеја и отварања Библиотеке целине у вечерњим сатима је одиграна монодрама према мотивима Радичевићевог дела „Сујеверице и друге речиˮ, у извођењу драмске уметнице Марије Кнежевић и режији Дејана Цицмиловића.
Текст: Тања Вуковић
Фотографије: Владимир Симић