Велики јубилеј – 175 година Библиотеке у Чачку обележен је у петак, 10. марта на дан рођења песника Владислава Петковића Диса чије име носи и чију успомену посвећено чува. Тим поводом свечано је отворена изложба „Уточиште речи, прибежиште смисла” аутора др Богдана Трифуновића која на симболичан начин представља временску линију са почетном тачком у 1848. години, када је оснивано Друштво за читање српско-словенских новина.
Поред аутора поставке су, о дому смисла и књиге, говорили и државни секретар у Министарству културе Миодраг Ивановић, помоћник градоначелника Чачка Мирослав Петковић, управник Народне библиотке Србије Владимир Пиштало. Моћ говора и непролазну вредност стихова Владислава Петковића Диса, Бране Петровића, Ивана В. Лалића дочарао је драмски уметник Небојша Дугалић.
Државни секретар у Министарству културе Миодраг Ивановић је између осталог истакао да се налази у једној од најмодернијих, највећих и потпуно функционалних уређених библиотека у Србији, која је с правом не само понос града Чачка већ и читаве земље. Осврнуо се и на значај библиотека у савременом друштву. „Данашње библиотеке су више од књига, оне нуде грађанима широк спектар активности, од подучавања медијској писмености, до промовисања предузетништва или очувања и интерпретације културно-историјског наслеђа и приватних историја локалне заједнице. Стога би данас лакше питање могло да буде не шта библиотеке раде, већ шта заправо библиотеке данас не раде. Оне духовно граде једну заједницу и њена су сазнајна средишта, библиотеке повезују људе и информације које су им потребне и повезују такође, људе са људима”, рекао је Ивановић.
Помоћник градоначелника Чачка за друштвене делатности Мирослав Петковић је у свом излагању нагласио вишеструки значај овог догађаја, као једног од многобројних програма којим ће Чачак оправдати титулу ‒ прва национална престоница културе Србије 2023. „Потрудили смо се да сви заједно, а пре свега ови дивни људи запослени у установама културе, суграђанима и свима који дођу у наш град понудимо јединствене програме који ће остати забележени и упамћени и наредних година. Ова установа сада јесте у новом и функционалном објекту, али њу не чине квадрати, зидови, сале и савремена техника, већ и онај посебни мирис књига који се осети када се уђе у Библиотеку, њени запослени и хиљаде читалаца свих генерација”, закључио је Петковић.
О значају Градске библиотеке за ширу локалну заједницу говорио је и управник Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало, духовито се осврнувши на опаску читатељке која је рекла да је „Библиотека у Чачку најбоља градска служба”. Такође, он је подсетио и на почетке и развој читалишта у Србији, па самим тим и у граду на Западној Морави истичући да су његови оснивачи имали далекосежну визију чије плодове ми данас жањемо.
Суочени са изазовима данашњице, у свету који се брзо и драматично мења, многи осећају потребу за кутком који нуди смирење, осећајност, дубину промишљања, наговештај слободе. Вођени том потребом, запослени у чачанској Библиотеци су створили место сусретања мисли, идеја и надахнућа. То је данас простор који окупља људе, креира и несебично дели нове вредности и постаје јединствено уточиште речи, прибежиште смисла. Више о том смислу, говорио је аутор истоимене изложбе и директор Библиотеке Богдан Трифуновић.
Први део изложбе чини временска линија која је приказана на 16 паноа и на којима је избор најзначајнијих година и догађаја из 175 година дуге библиотечке традиције у Чачку. Други део чини исти број паноа на којима су издвојене различите теме (простор, запослени, корисници, издавачка, програмска делатност, Дисово пролеће и др.) како би се што потпуније сагледао динамичан развој установе. „Иако је изложба комплексна, посвећујем је једној врло важној теми, а то су људи. Било да говоримо о гостима, посетиоцима програма, читаоцима, корисницима или запосленима, сви они заједно су срце које покреће читалиште, читаоницу, књижницу и библиотеку, у прошлости а и данас”, истакао је Трифуновић најављујући да ће од априла до краја године ова изложба имати још неколико гостовања у градовима Србије.
Један дан у библиотеци је слика живота у малом. Ту се испредају приче о књигама, а у потрази за смислом најјача карика су читаоци свих узраста. Стога су на свечаности додељена признања највернијим старијим и млађим корисницима. Награде су примили Драгић Глишовић, Тамара Прелић и Јана Ацовић из Позајмног одељења за одрасле, а међу читаоцима из Одељења за децу и младе су се истакли Ђурђија Радивојевић, Филип Дилпарић, док је породична награда припала сестрама Марти, Теодори и Ирини Зимоњић. А у чачанској Библиотеци се од читања расте, слушају звуци харфе, спремају испитни рокови, упознаје завичајна баштина, стиже се до решења, прелистава штампа, разоткрива слагалица, усваја шта струка каже. Део тог заједничког искуства, забележен је и оком објектива Владимира Симића и Миленка Савовића, што сви заинтересовани могу видети у наредних месец дана на изложби фотографија „Живот Библиотеке” у Галерији.
Поводом значајног јубилеја Градска библиотека Чачак је својим суграђанима поклонила и монодраму „На Дрини ћуприја” Ива Андрића. Избор одломака из истоименог романа импресивно је интерпретирао драмски уметник Тихомир Станић. Он је по изласку на бис публику подсетио на велики гест нашег нобеловца који је целокупан новчани износ награде даривао обнови библиотека у Босни и Херцеговини, те не изненађује што је баш ова монодрама изведена приликом прославе 175 година најстарије чачанске установе културе.