Под заштитним оком стиха „Са очима изван сваког зла“ траје у Чачку већ пола века песничка манифестација „Дисово пролеће“. Моћ поезије Владислава Петковића Диса и његовог „Пролећа“ данас је неспорна, а то је показала и пуна сала љубитеља писане речи који су 5. марта 2013. године у Дому културе присуствовали отварању педесетих Дисових свечаности.
Дис је постао заштитни знак Чачка а „Дисово пролеће“ манифестација од изуетног значаја за овај град што је потврдио и градоначелник мр Војислав Илић обраћајући се суграђанима. Илић се захвалио Градској библиотеци на организовању ове дуговеке манифестације, која је прерасла локалне оквире и постала једна од најзначајнијих у култури Србије, а слави завичајног Диса и поезију, и најавио скору реконструквију Дома војске за потребе књиге и ове установе културе.
Директор библиотеке Даница Оташевић подсетила је присутне на заслужне људе који су 1964. године установили ову манифестацију, пре свега књижевника Бранка В. Радичевића, Надежду Вилимановић, директорку библиотеке, Милисава Урошевића, управника Културно – просветне заједнице, професора Александра Икодиновић, библиотекара Бубу Миленковић и бројне завичајце у Београду. Такође се захвалила и свима који су пола века обликовали, богатили и унапређивали „Дисово пролеће“, а посебно публици која својим присуством чини Чачак градом поезије.
Обичај разбијања шампањца при поринућу брода на свечану пловидбу је 5. марта изостао, али част да отвори јубиларне Дисове свечаности припала је Радославу Павловићу, редитељу, писцу и саветнику за културу председника Републике Србије Томислава Николића. Уместо свечаних речи, Павловић је прочитао Дисову песму „Наши дани“ и уз химну „Боже правде“ коју су извели ученици ОШ “Милица Павловић“ званично је почело 50. „Дисово пролеће“
Овогодишње Дисово пролеће је сво у знаку јубилеја. Обележавамо пола века Дисових свечаности, 165 година постојања чачанске библиотеке, 110 година од објављивања прве Дисове песме „Идила“ и 100 година од штампања друге песничке збирке „Ми чекамо цара“.
У другом делу свечаности промовисана је књига „Велики рат“ Александра Гаталице, добитника награде за најбољи роман у 2012. години – Нинове награде и Награде „Меша Селимовић“
Жири за доделу Награде “Меша Селимовић” је оценио “Велики рат” као роман сложене композиције, заснован на укрштању фактографије и имагинације у којем писац даје другачији поглед на кључни историјски догађај у светској и српској историји с почетка 20. века. У првом плану је судбина обичног човека, стање духа на прелазу двеју епоха, док историја представља само подлогу за сажето и занимљиво приповедање о људским судбинама, личној историји, изгубљеним илузијама и великим идеалима
О роману „Велики рат“ говорио је Александар Јерков, професор на Филолошком факултету у Београду и новоизабрани директор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ који сматра да је „српска књижевност увек била боља од свега другог што смо створили“. Професор Јерков овом приликом се осврнуо и на значај песника Владислава Петковића Диса за српску књижевност и његов трагични лик који је неодвојив од судбине српског народа.
У Првом светском рату, у таласима Јонског мора, страдао је 17. маја 1917. године и Владислав Петковић Дис а управо је Дис један од 78 Гаталичиних јунака у „Великом рату“. Слику о овом великом историјском догађају употпунио је и хор чачанских основаца са песмама „Плава гробница“ и „Тамо далеко“ под вођством диригента Виолете Славковић.
Кормилар свечаног брода којим су организатори и бројна чачанска публика запловили у таласе јубиларног „Дисовог пролећа“ била је Марија Радуловић, а текст о лику великог песника како га је у роману видео Александар Гаталица казивао је Љубиша Ћирковић.
