Климатолог и метереолог Владимир Ђурђевић је у среду 15. маја у чачанској Библиотеци одржао предавање „Шта се дешава са климом на Земљи”. Др Ђурђевић је запослен на  Физичком факултету Универзитета у Београду, а овом приликом је говорио зашто се клима мења и у којој мери, као и шта се може очекивати у будућноти. Његово гостовање је реализовано у оквиру пројекта #ВодаЗдравоЗаГотово (WaterCareInCreativeWay) чији је циљ, између осталог, подизање свести корисника Библиотеке и комплетне чачанске јавности на тему екологије и одрживог развоја.

Vladimir Đurđević

В. Ђурђевић изнео је неколике чињенице које показују да у погледу односа према животном простору људи нису на добром путу. „Ако се посматра период од последњих 150 година, данас је Планета топлија за 1,2 степена него што је била на крају 19. века, што је информација коју људи примају с лакоћом мислећи да је то мали пораст. А у Србији је глобално загревање дупло веће од светског просека, што значи да се наша земља загрева брже и да су климатске промене видљивије”, казао је он. Позната је информација да је претходна 2023. година била најтоплија година у Србији икада, а претходна зима најтоплија од када се мери температура. Проф. Ђурђевић, као главни разлог за то наводи ефекат стаклене баште – „Већина људи интуитивно мисли да се ваздух загрева од сунца, што заправо није тачно, јер се ваздух греје тако што сунце загреје подлогу а онда она утиче на ваздух. А одговор на питање зашто је температура порасла је јасан – људи су последњих сто година  потрошили велике количине нафте и гаса да би направили енергију потребну за свакодневни живот”.

Vladimir Đurđević

Како показују његова истраживања, сваки грађанин Србије за сву енергију коју потроши током годину дана емитује једну тону угљен-диоксида у атмосферу. „Тај се податак занемарује”, истиче Ђурђевић, „вероватно зато што је гас невидљив и самим тим се на њега не обраћа пажња, на начин на који се нпр. комунални отпад перцепира као угрожавајући за животну средину. Међутим, угљен-диоксид остаје у атмосфери заувек и јако се тешко може исцрпити”.

Vladimir Đurđević

Питање које је професор покренуо је и како млади људи могу да утичу на промену и да ли су спремни да обликују свет у коме ће живети, како могу да се укључе у друштвено-политички живот заједнице и желе ли тиме да се баве. Ако се постави питање шта се може очекивати у будућности – предвиђања професора Ђурђевића нису сасвим оптимистична, али начини за деловање постоје:  „Загревање атмосфере се не може сасвим зауставити, али се може успорити применом различитих поступака који су економски исплативи и еколошки прихватљиви, пре свега умереном и рационалном потрошњом ресурса.”

Vladimir Đurđević

Госта је представила Биљана Арсић, библиотекар.