Овенчана великом наградом „Сребрни Витез“ у Москви, монодрама „Исповест Дмитрија Карамазова“ ауторски је пројекат Небојше Дугалића, заснован на роману руског књижевног генија Фјодора Михајловича Достојевског. На Mалој сцени опере и театра позоришта „Мадленианум“, монодрама је премијерно изведена 30. јануара 2013. године, а Чачанима представу дарује Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ поводом јубиларног 50. Дисовог пролећа!
Монодрама „Исповерст Дмитрија Карамазова“ може се видети у четвртак, 4.априла 2013. у 19 часова у великој сали Дома културе у Чачку. Улаз је слободан.
Фјодор Михајлович Достојевски (1821-1881) један је од највећих прозних писаца свих времена, рођен у Москви, у Русији. Син лекара, у најранијој младости био је страствени читалац Бајрона, Скота, Шекспира, Хофмана…Завршио је Војну инжењерску академију, али је рано одустао од инжењерске каријере да би се посветио писању. Као припадник кружока Петрушевског 1849. године био је ухапшен и осуђен на смрт. На самом губилишту казна му је замењена прогонством у Сибир, што му је омогућило да сагледа живот и човека у свим његовим димензијама о чему ће тако сугестивно касније писати у својим романима. Достојевски је писао изванредне кратке приче, али су најчувенији његови романи који су познати по психолошкој дубини (Бедни људи, Двојник, Беле ноћи, Записи из мртвог дома, Коцкар, Записи из подземља, Понижени и увређени, Злочин и казна, Идиот, Зли дуси). Само годину дана пре смрти, 1880. године, написао је свој последњи роман, ремек-дело Браћа Карамазови, који представља врхунски домет и синтезу његовог стваралаштва. Овај великан књижевности био је велики познавалац најтананијих делова људске душе, често је приказивао патолошка стања ума, злочин, лудило, осећање понижености и тираније. „Широк је човек, сувише широк, ја бих га сузио“, каже његов јунак Дмитриј Карамазов постављајући тако велику дилему о границама човекове душе.
„Исповест Дмитрија Карамазова“, монодрама, приказује главног јунака, непосредно пред лични суноврат; он одлучује да свој очај каже брату Аљоши, његовом „ангелу на Земљи“, и да га замоли за немогуће – да од оца затражи помоћ у новцу. То је ситуациони оквир догађаја у коме се испреда прича о мртвом чвору њихових судбина у који су се неразмрсиво заплели и Дмитриј, и отац, и Иван, и Катарина Ивановна, и Грушењка и сви око њих, а Дмитриј Карамазов је онај из кога се та неразмрсивост извија у вапај да се разреши неразрешиво….
Са дилемом о човековој „широкости“ браће Карамазов, великом изазову и за драмског уметника, ухватио се у коштац глумац Небојша Дугалић.
Чувар достојанства позоришне уметности Небојша Дугалић, рођен је у Краљеву 1970.године.По завршетку основне и средње школе уписује глуму и 1994. године дипломира на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Владимира Јевтовића. Отац је петоро деце, глумац, професор и редитељ. Играо је на сценама Народног позоришта, Београдског драмског, Атељеа 212, Крушевачког позоришта, Битеф театра и другим. Да поменемо само неке од улога: Чезаре („Маска“, Црњански), кнез Мишкин („Идиот“, Достојевски), Антоније („Антоније и Клеопатра“, Шекспир), Дробац („Путујуће позориште Шопаловић“, Симовић), Карађоз („Проклета авлија“, Андрић) и бројне друге роле из класичног и савременог репертоара. Поред запажених позоришних улога, Дугалић се остварио и на филмском платну, у тв драмама и као редитељ. Добитник је награда „Зоран Радмиловић“, „Миливоје Живановић“, „Златни витез“, „Сребрни витез“, награде са Стеријиног позорја и многе друге.
Небојша Дугалић, не само својим изванредним даром, већ и изборим улога које тумачи у данашње време брани глумачку професију и позоришну уметност. Монодрама „Исповест Дмитрија Карамазова“, предстваља прави драгуљ на српској позоришној сцени и позиве све оне који су посвећени правим уметничким вредностима да утону у сигуран загрљај који им ово дело са свевременом и надвременском тематиком нуди!