На данашњи дан, 10. марта 1880. године, у селу Заблаћу код Чачка рођен је, као девето од тринаесторо деце Димитрија и Марије Петковић, песник Дис. На крштењу у месној цркви Светог Архангела Гаврила син механџије, досељеника из околине Куманова, добио је име Владислав. Остала деца Петковића рођена су у Чачку.
Песмом „Идила“ потписаном псеудонимом Дис, Владислав Петковић огласио се 1903. одине у „Српском књижевном гласнику“.“Дис“ ће писати и на корицама прве песничке збирке „Утопљене душе“ објављене 1911. године у Београду о ауторовом трошку. „То је онај живот где сам пао и ја“ гласи први стих прве песме у првој Дисовој књизи, песми „Тамница“. Две године касније Дис је објавио збирку родољубивих песама „Ми чекамо цара“ инспирисану балканским ратовима и ослобођењу јужних српских крајева. Посртања и понеки „весели часови“ пратили су Диса до краја живота, до трагичне зоре 17. маја 1917.године када је брод „Италија“ торпедован у Јонском мору. Међу утопљеницима пронађено је тело несрећног песника „Утопљених душа“ који је из Француске путовао на Крф.
Песник Владислав Петрковић Дис у завичају има осмогодишњу школу, улицу, Библиотеку и своје „Пролеће“.
У Чачку је управо почело 49. „Дисово пролеће“ и трајаће до 1. јуна, када ће престижна „Дисова награда“ бити уручена Драгану Јовановићу Данилову, овогодишњем лауреату.