Жири педесет првог Дисовог пролећа за Есеј о Дисовом стваралаштву радио је у саставу: Мина Ђурић, Горан Коруновић и Бранислав Живановић (председник). На овогодишњи конкурс стигло је тринаест есеја. Запажен је слабији одзив у односу на прошлогодишњи конкурс, што је уз незадовољавајућ квалитет пристиглих радова отежавало рад жирија.
Жири је констатовао да су овогодишњи конкурс обележили есеји знатно слабијег учинка, инвентивности и ширине захвата тема него претходне године, који се претежно крећу у опсегу познатих и освојених области Дисовог стваралаштва. С тим у вези, након вишеструког читања, разматрања и исцрпне дискусије, жири је донео једногласну одлуку да прва и друга награда не буду додељене, а да трећу награду поделе два рада: „Амбивалентан однос према трансценденцији у поезији Владислава Петковића Диса“ Марије Чалић, студенткиње Филолошког факултета у Београду и „Дисова поетика сна и визије (ониричко и халуцинантно у збирци Утопљене душе)“ Исидоре Ђоловић, студенткиње мастер студија српске књижевности Филолошког факултета у Београду.
У питању су есеји који су у већој мери од осталих радова испунили амбицију својих тема, поштујући композициони ток и начела излагања грађе образујући структуру достојну форми есеја, односно научног огледа, неоптерећених секундарном литературом, негујући простор за властите рефлексије и критичка запажања. Уз извесне мањкавости, изабрани радови одраз су истраживачког потенцијала, зрелог промишљања и доследног односа према предмету свог интересовања.