Поводом обележавања Дана студената, Регионални центар за таленте Чачак и Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” организовали су предавање „Псеудонаука и критичко мишљење”, које је библиотекар др Мирко Дрманац одржао у петак, 3. априла 2026, у амфитеатру Агрономског факултета у Чачку.
Предавање је отворила Данијела Бугарчић из Регионалног центра за таленте Чачак, која је истакла значај ове теме у доба експлозије информација, где је способност разликовања науке од псеудонауке кључна за информисано и одговорно друштво.
У времену када информације долазе са свих страна, псеудонаучне приче, од астрологије и хомеопатије до теорија завере, често се представљају као права наука. Искоришћавају се наше когнитивне мане, попут склоности да верујемо само ономе што нам одговара или да мислимо да је све што чујемо важно. Псеудонаука упућује на „ауторитете” без доказа, бира само податке који јој иду у прилог, манипулише емоцијама, и на тај начин постаје убедљива.
У свом излагању, др Дрманац, дипломирани историчар и библиотекар саветник, дефинисао је науку као систем проверљивих хипотеза у контролисаном окружењу, заснован на објективности, систематичности, емпирији, предвидљивости и логици научног метода. Наука укључује стално побијање сопствених уверења, за разлику од псеудонауке која само имитира науку али избегава строгу методологију.
Представио је поделу на праву науку (систематска и отворена за корекције), лошу науку (неуспешна примена метода) и лажну науку (свесна обмана, као у рекламама или друштвеним наукама са манипулисаним подацима). Навео је примере попут астрологије (протонаука која није напредовала), креационизма (колико се представља као научна теорија), антиваксера и квантне медицине.
Фокус читавог предавања био је на саветима за јачање критичког мишљења, при чему је упозорено на карактеристике псеудонауке: превише једноставна објашњења, селективни примери без доказа, одбијање критике, ослањање на ауторитете без провере (нпр. случај француског научника Лика Монтањеа током КОВИД-а) и реторички трикови као што су преоптерећење информацијама или промена теме. Посебно је наглашена важност критичког мишљења, истраживачке етике и спремности на промену ставова, уз лични пример предавача где је из сопственог истраживања морао да одбаци иницијалне закључке због нових података.
Критичко мишљење је кључ заштите од манипулација, те је предавач позвао све присутне, а посебно младе, да буду отворени за нове информације, проверавају изворе и уживају у правом истраживању.
Текст: Марина Белић