Библиотечки стручњаци из целе земље окупљени око теме завичајних фондова, представили су резултате рада и понудили иновативна решења на дводневном онлајн саветовању „Завичајни фондови – развој, теме и тенденције: 2000–2020” које је одржано 26. и 27. новембра. Стручни скуп у организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” првобитно је био замишљен као прилика да се колеге завичајци сретну и уживо размене ставове о тренутној позицији и приликама за реафирмацију завичајних фондова. Међутим, због тренутне епидемиолошке ситуације, скуп је одржан уз коришћење Zoom платформе, али је у целости задржао свој првобитни концепт.
На самом почетку поздравне речи су упутили др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” и Оливера Недељковић, библиотекар саветник „Одељења за завичајну збирку и легате”. Они су захвалили члановима почасног председништва Саветовања проф. др Десанки Стаматовић, проф. др Александри Вранеш, Марији Орбовић и Даници Оташевић, ауторима радова, учесницима програма и бројној публици. Изложено је 11 радова од укупно 13, који ће бити објављени у тематском 26. броју часописа Глас библиотеке. Учесници Саветовања су представили своје радове путем презентација или видео снимака, а бројни домаћи и инострани пратиоци програма чули су шта је то ново из области завичајног библиотекарства. Након уводног предавања Бојане Вукотић (Народна библиотека Србије), првог дана Саветовања излагало је још осам аутора: Ивана Јаношевић (Библиотека „Влада Аксентијевић”, Обреновац), Олга Јечменица (Библиотека „Милутин Бојић”, Београд), Сања Бундало (Јавна библиотека „Бора Станковић”, Врање), мр Љубица М. Ћоровић (Библиотека града Београда), Борка Беуковић Ћосић и Драгана Нешковић (Библиотеци „Глигорије Возаровић”, Сремска Митровица), Блаженка Марковић и Антоније Симић (Градска библиотека у Новом Саду).
Другог дана Саветовања говориле су: Гордана Вучковић и Јасмина Марковић (Народна библиотека „Вук Караџић”, Крагујевац), Оливера Недељковић (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак), Татјана Домазет, Наташа Петровић (Народна библиотека Србије, Београд), Драган Стојменовић (Народна библиотека Бор), Емилија Димовска и Андреј Анђић (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево).
Након успешно завршених радних сесија током којих су аутори изнели проблеме завичајних одељења, али и потенцијална решења одржана је панел дискусија Нови трендови дигитализације завичајне грађе. Учесници панел излагања Милан Јовановић (Народна библиотека Пирот), Андрија Сагић (Библиотека „Милутин Бојић”, Београд) и др Богдан Трифуновић (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Чачак) представили су употребу једног од новијих софтверских решења које се у јавним библиотекама користи за дигитализацију завичајне грађе под називом ResCarta. Истакнута је неопходност усвајања нових технологија у библиотечко-информационој делатности као основни услов за опстанак струке, што је у великој мери у сагласју са садржајем готово свих излагања представљених током Саветовања.
„Завичајни фондови – развој, теме и тенденције: 2000–2020”, стручни скуп одржан је уз финансијску подршку Министарства културе и информисања и техничку помоћ фирме Docus из Чачка и на њему су покренута нека нова питања, приказана бројна решења и дате иновативне идеје које би у будућности могле иницирати нове сусрете завичајаца.