Промоција књиге „Чаробњак Радмиловићˮ, аутора Милана Цација Михаиловића, организована је пред чачанском публиком у петак, 9. јула у Великој сали Градске библиотеке.  Повод за ово гостовање је објављивање четврте по реду публикације о успоменама везаним за чувени Атеље 212. Грађу за све књиге, које су једно мало сведочанство о позоришту на чијим даскама су изведене неке од најчувенијих улога у историји нашег глумишта, прикупио је глумац Цаци Михаиловић. Четврти Успоменар посветио је свом колеги, пријатељу – Зорану Радмиловићу. Штиво је објављено 2020. године, поводом 35 година од смрти ненадмашног глумца, а издавач је Народно позориште Тимочке крајине – Центар за културу „Зоран Радмиловићˮ из Зајечара. У њега су своја  сећања, у речи и слици, уписали чланови шире породице Зорана Радмиловића, бардови српског глумишта, чувени редитељи, драмски писци, сценаристи, суфлери, театролози, позоришни критичари, новинари, дакле читава плејада људи која је хтела да оживи једну сцену из плодне сарадње или дружења са Радмиловићем.

Глумац Милан Цаци Михаиловић је и својеврсни хроничар матичне куће из које је отишао у заслужену пензију, али и хроничар занимљивих прича које су се причале на пробама, у публици или чувеном Атељеовом бифеу. То су прибележена сећања о времену када је глумачки позив био на врхунцу уметничког успења: чувене шездесете, златне седамдесете и незаборавне осамдесете године прошлог века.

Публика је током програма имала прилику да чује духовите досетке, разговоре са генералних проба, представа, али и казивање глумаца о тренуцима пред непосредно подизање завесе и паљења позоришних рефлектора. Посебно су биле занимљиве приче и ситуације које је Зоран Радмиловић имао са својим колегама Батом Стојковићем, Миром Бањац, Драганом Николићем, али и сећања која су у Цацијев споменар уписали Аљоша Вучковић, Добрила Боба Стојнић, Светлана Бојковић, Душан Ковачевић и многи други.

Михаиловић је дочарао урнебесне глумачке пасаже ван сцене и фрагменте тринаест година партнерства на позоришним даскама са Радмиловићем. „Играли смо не само у Краљу Ибију и Радовану Трећем него и у многим другим, изузетно озбиљним, драмским представама. Прошао сам и ја универзитет Зорана Радмиловића, играјући са њим. Он је био диван колега и феноменалан партнер, што је изузетно важно у нашем послу. Јер ако ти није добар партнер, ни ти ниси онакав какав би требало да будеш. Ако ти је партнер квалитетан, онда си и ти бољи и то много више него што у суштини заиста јеси. Знао је он да опомене када треба, али био је и добар и врло нежан према нама, понашао се заштитнички према својој екипиˮ, рекао је он.

Током вечери Цаци је евоцирао и сетне, приватне успомене, а посебно дирљиво је било казивање властитих стихова које је посветио глумцу који је одшетао у вечност. Током промоције је емитован и кратак видео, омаж Зорану Радмиловићу који су припремили библиотекари Градске библиотеке у Чачку.