Изложба „Интимни Елдорадо Дејана Алексића”, отворена 29. маја у Галерији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, представља један од централних програмских садржаја посвећених овогодишњем добитнику Дисове награде. Ова пажљиво осмишљена поставка, праћена истоименим каталогом, пружа публици прилику да се на свеобухватан начин упозна са поетским, есејистичким и укупним књижевним стваралаштвом Дејана Алексића, кроз спој визуелног, звучног, документарног и критичког приступа.

Изложбу и каталог приредила је библиотекарка Биљана Раичић, која је у концепцијском оквиру поставке истакла специфичност Алексићевог песничког света, означивши га као „интимни Елдорадо”, простор у којем се поезија јавља као место трагања за смислом, али и као уточиште личних, често скривених искустава. Управо ова идеја представља нит која повезује све сегменте изложбе, од фотографија и биографских података до изабраних критичких осврта, библиографских јединица и звучних инсталација у форми књига.

Каталог, обима 35 страна и у тиражу од 200 примерака, доноси сажету, али садржајну биографију аутора, фотографије из његовог књижевног живота, преглед опуса, као и селективну библиографију. Посебну вредност публикације чине изводи из критичких текстова о поезији Дејана Алексића, које потписују истакнути тумачи савремене српске књижевности: Јасмина Тонић, Саша Радојчић, Милета Аћимовић Ивков, Драган Бошковић, Тихомир Брајовић, Сања Париповић Крчмар, Никола Маринковић, Страхиња Д. Полић, Љиљана Пешикан Љуштановић и Јован М. Љуштановић. На тај начин, каталог не функционише само као пратећи материјал изложбе, већ и као значајан критички преглед и документ о стваралаштву лауреата.

Говорећи на отварању изложбе, ауторка Биљана Раичић додатно је осветлила поетички оквир Алексићевог дела, истичући да је, ишчитавајући његову поезију, прозу, драме, есеје и интервјуе, уочила да за овог аутора Елдорадо није само метафора детињства, већ и сама поезија и стваралаштво у целини. „То је она тајанствена митска земља изобиља у којој уметници успевају да заточе непоновљиве тренутке и учине их вечним, земља у којој пролазност не постоји, а у којој писци трагају за одговорима на суштинска питања постојања”, нагласила је Раичић.

Она је указала и на тематске константе у Алексићевом делу: пролазност, усамљеност, потрагу за суштином, али и осећај отуђења и немогућности успостављања потпуне везе са светом. Управо због тога, како је истакнуто, песник се изнова враћа фигури усамљеног човека, скрајнутог или невидљивог, који остаје затечен пред сопственим постојањем и питањима која оно носи.

Посебна пажња посвећена је Алексићевој способности да у свакодневици препозна вредност малих, често неприметних искустава. Његова поезија, како је наглашено, не тежи да понуди коначне одговоре, већ подстиче читаоца на лична тумачења, унутрашње преиспитивање и активан однос према свету. Он се обраћа радозналом читаоцу, ономе који се пита, сумња и трага, и који је спреман да у „епифанијама свакодневице” препозна трагове смисла.

Алексићево поимање поезије, како је ауторка нагласила, одступа од традиционалних представа о великим темама и херојским наративима. Његове речи не теже да буду „урезане у камен”, већ да се, својом лепотом и значењем, утисну у памћење савременика и пренесу будућим генерацијама, чиме стваралац задобија сопствену врсту безвремености.

Визуелни идентитет каталога и изложбе обликовао је Миленко Савовић.