Под окриљем Градске библиотеке Чачак поетска светковина која истрајава већ 62 године, у петак, 30. маја употпуњена је завршним програмом Манифестације која носи име Диса – трагички озареног средишта поезије прошлих времена, али и нашег доба. Да песме могу стварати космос истакунуто је приликом отварања изложбе у Галерији која је посвећена овогодишњем лауреату Небојши Васовићу, а потом је у Великој сали уследила академија на којој су додељене награде добитницима овогодишњих Дисових свечаности.
Песмом „Ожиљциˮ у интерпретацији глумца Душана Вукашиновића започет је програм, а потом је о изложби „Космос нема центарˮ и истоименом каталогу говорио аутор Никола Пеулић, указујући да су они својеврсни минијатурни архив и путоказ за даље читање Васовићеве поезије. „И Дис и Васовић припадају оној линији српске поезије која мисли из руба, из сенке, из слутњи, из оних предела песничког бића где се језик као такав не разуме, већ изнова осмишљава и ствараˮ, казао је Пеулић. За дизајн плаката и каталога био је задужен Миленко Савовић. Изложбу је отворио члан жирија Александар Костадиновић, а посебан тон овом делу програма дао је Небојша Васовић који је, уз захвалност аутору за оригиналост поставке, говорио стихове својих песама „Успех у Србијиˮ и „Што воле перфекцијуˮ. Публику је, кроз овај део програма, водила библиотекар Марина Белић.
Након уводног дела уследила је свечана академија 62. Дисовог пролећа која је потврдила да поезија није игра и ма колико да савремен човек има утисак да се налази у бестежинском стању – често недовољно кадар да чврсто стоји на земљи или превише уплашен да се загледа у небеса – она има моћ да нас у сложености, растргнутости и распарчаности живота очас врати у корен нашег бића и да пробуди човека у човеку. Дубоко промишљање о стиховима у „Слову о поезијиˮ са присутнима је поделио новинар, песник и преводилац Драгослав Дедовић. „Поглед са маргине је природан уметников поглед, он није немоћан, већ надмоћанˮ, казао је Дедовић додавши да „песме не настају, оне се враћају свету, попуњавајући празнину која је без њих постојала, свет се у песми макар за ширину оштрице жилета враћа свом јединствуˮ.
Важност проучавања поетике Владислава Петковића и погледи младих тумача из генерације у генерацију, кроз конкурс за есеј о Дисовом стваралаштву, указују да његово дело изнова буди пажњу, што је и одлика квалитетне књижевности. То је истакао и члан жирија Никола Маринковић. Признања есејистима Павлу Зељићу, Лазару Букумировићу и Ђорђу Ђурђевићу уручила је Маријана Лазић, директор Манифестације.
И овог Пролећа млади песнички гласови имају потенцијал да својим пером обележе токове савремене српске поезије. У прилог томе говорило је и образложење које је председница жирија Надија Реброња прочитала, а Награда „Млади Дисˮ припала је Ањи Давидовић за рукопис „На обалама временаˮ. Њега ће Градска библиотека Чачак до октобра објавити као 44. публикацију у Едицији „Токовиˮ. Младој песникињи из Београда плакету је уручио лауреат Небојша Васовић.
Окoсницу вечери чинила је додела Дисове нагарде за 2025. годину. Песник изгнаник се пре више од пола века поезијом вратио у свој завичај, а награда са његовим именом условила је повратак на одређено време у Србију, песника биографске двојности Небојше Васовића. Због чега је дело овог песника, које садржи „дах бунта, непристајања и пркосаˮ завредило признање са именом великог Диса, саопштио је члан жирија Александар Костадиновић. Он је у уводном делу програма рекао да му је необично драго што се жири определио за Васовића јер тај његов бескомпромисни отпор, та његова политичка некоректност може се лако повезати са аутсајдерском позицијом Владислава Петковића Диса као аутора песме „Наши даниˮ. Повељу Небојши Васовићу предала је Маријана Лазић, директор Манифестације, а у име покровитеља Града Чачка новчани део Дисове награде уручио му је помоћник градоначелника Мирослав Петковић. Захваљујући запосленима у Библиотеци који су учествовали у организацији поетске светковине, лауреат се осврнуо и на рад жирија и одлуку о признању. Васовићев критички став према савременом друштву преточен је у песнички исказ у коме се он језички вешто поиграва аутоиронијом, иронијом, црним хумором, а он је то и потврдио читајући своје стихове.
Слободу певања Небојше Васовића, које у свом песничком ткању открива и луталицу и путника, и провокатора али и повратника у најбољи део српске модерне књижевности, дочарао је драмски уметник Душан Вукашиновић који је казивао песме „Повратак ратникаˮ, „Предосећамˮ, „Будите песници људиˮ и „Суматраˮ.
Након свечане академије коју је водила библиотекар Тања Вуковић, уследио је концерт „Најбоље од џезаˮ џез певачице Јелене Јововић којим је завршено 62. Дисово пролеће.
Текст: Тања Вуковић
Фотографије: Владимир Симић