У самој завршници манифестације Дисово пролеће, окупља бројне књижевне ствараоце, драмске и музичке уметнике, али и све оне који још увек у поезији налазе сигурно прибежиште и упориште у овом свету. Крајем маја, већ скоро пола века, сви они сабирају се крај бисте Владислава Петковића Диса. Нажалост, варљиво мајкско време није нам дозволило да се окупимо пред Дисовим спомеником, већ у храму сликарке Надежде Петровић.
Данашња свечаност симболично је у складу са традицијом, започета је у дворишту Народног музеја, где је пред бисту великог претходника Владислава Петковића Диса, венац положио лауреат 48. Дисовог пролећа, Живорад Недељковић.Песник Утопљених душа, који је испунио судбину записану у властитим стиховима, несумњиво је својим делом присутнији данас него у времену у коме је живео. Век који нас дели од њеног настанка придодаје његовој поезији све дубља значења. Међу тим тумачењима посебно место припада беседама изговореним за време песничких свечаности у организацији чачанске Библиотеке. Своје слово о поезијиданас ће изговорити песник Петар Милорадовић.
Од далеке 1979. године у српкој поезији сваког пролећа из Дисовог завичаја оглашавао се још један песников следбеник. Наиме од тада чачанска Библиотека у оквиру Дисовог пролећа, сваке године расписује конкурс за рукопис, за прву необјављену збирку песама, песника млађег од 31 године.
Аутор рукописа под шифром Соната је Гордана Смуђа, рођена 1982. године у Београду, по занимању драматург (завршене мастер студије драматургије на Факултету Драмских Уметности).
Рукопис Гордане Смуђе по оцени жирија „показао се као најзаокруженији, поетички уједначен са вешто изведеном тематском линијом која је неопходна за уобличавање збирке“.
Желећи да постакне младе ауторе да промишљају и тумаче поезију Владислава Петковића Диса, чачанска Библиотека и Одбор Дисовог пролећа су, и ове, као и предходних година, расписали конкурс за есеј о Дисовој поезији. Добитника награде о коме је одлучивао жири у саставу Милан Алексић, председник, Ана Гвозгеновић и Александра Ђурић, је Лидију Диздар, из Бања Луке.
На програму су се представили и Војислав карановић, председник Одбора Дисовог пролећа, Петар Матовић и Саша Стојановић.