Предавање „Срби у Угарској пре Велике сеобеˮ др Бориса Стојковског одржано је у четвртак, 28. октобра у Градској библиотеци Чачак. Наша установа већ шесту годину организује серијал Трибина о прошлости са намером да кроз форму дијалога учесника и публике оживи интригантне, запостављене или мање познате теме из прошлости. Нит која повезује све одржане трибине је култура сећања. Међутим, за разлику од претходних, тема овог предавања је обухватила  даљу прошлост која се односи на историјско трајање српског националног бића на простору данашње Војводине, а која је вековима била саставни део Краљевине Угарске. Уврежено је мишљење да је српски народ на простор Војводине дошао тек током Велике сеобе 1690. године, али релевантни историјски документи помињу присуство српског народа знатно раније. Одговор на ово је питање је врло битан због нашег националног идентитета, али и одбране од покушаја историјског ревизионизма, нагласио је проф. Стојковски. Он је посебну пажњу посветио најугледнијим српским великашима, као најистакнутијим представницима Срба у Угарској у позном средњем веку као и српској култури и духовности на простору југа Угарске.

Tribina o prošlosti

Тема предавања је била уско повезана и са публикацијом „Пут документаˮ  коју је 2016. године објавио Архив Војводине. То је својеврстан архивски приручник у коме, између осталог, пише и о најстаријим документима које чува ова установа, а приредили су је Зоран Стевановић и Весна Башић. У овој публикацији представљени су истраживачки напори и залагања стручњака из различитих области: архивиста, библиотекара, палеографа, археографа, филигранолога, библиографа, историчара књижевности, конзерватора, физичара, хемичара, микробиолога и фармацеута.

Проф. др Борис Стојковски је ванредни професор историје средњег века на Филозофском факултету у Новом Саду, бави се историјом данашње Војводине у средњем веку, угарско-византијским односима, историјом цркве, исламским светом и његовим везама са средњовековном југоисточном Европом. Разговор са проф. др Стојковским водио је виши библиотекар и историчар Мирко Дрманац, а публика је током вечери поставила више занимљивих питања и добила одговоре који су мање познати широј јавности.