Као пратећи програм изложбе „Момчило Настасијевић, песник изнад векова” која је отворена у Галерији Градске библиотеке Чачак, у среду, 23. септембра одржано је предавање „О педагогији Момчила Настасијевића” Владимира Димитријевића, професора чачанске Гимназије и др књижевних наука.
У уводној речи дипломирани библиотекар саветник Оливера Недељковић подсетила је на свестраност великог Настасијевића кога је Станислав Винавер називао свецем српског језика. Она је указала на педагошки рад као једну од мање познатих страна Настасијевићеве личности, а та његова склоност могла се уочити још у раном детињству, кроз саосећање према млађима и немоћнима, али и у способности да своја знања и интересовања несебично преноси другима. Након тога ближе је представила предавача Владимира Димитријевића који се бави делом Момчила Настасијевића више од три деценије. Свој дипломски рад посвећен Настасијевићевој есејистици, написао је под менторством проф. Новице Петковића, а овом писцу се враћа „кад год му душа зашкрипи попут неподмазане капије”, казала је Недељковић.
Владимир Димитријевић је предавање започео Настасијевићевим чачанским годинама, јер су баш те године које је будући песник и књижевник провео у овдашњој Гимназији биле од изузетног значаја за његово формирање. Он се већ као ученик издвајао изузетном даровитошћу и бројним интересовањима, нпр. за музику, а био је посебно обдарен за математику. Проф. Димитријевић је централни део предавања посветио Настасијевићевом професорском раду и његовом односу према ученицима. Радио у Четвртој мушкој гимназији и то у друштву Милоша Црњанског и Душана Матића. Наводећи речи његовог биографа Милутина Деврње, да се Настасијевић „надахњивао радећи са чистим и непоквареним младићима, верујући да је с њима могуће корачати новим путевима културе” Димитријевић је истакао да су Настасијевићеви ученици били његова духовна деца која су трајно обележена његовом педагошком мудрошћу.
О снази тог утицаја сведоче сећања његових ученика Виктора Старчића, Светозара Бркића, Миливоја Ристића и Радомира Продановића које је Димитријевић у више наврата цитирао показујући како су доживљавали свог професора и колико је дубок траг оставио у њиховом интелектуалном и духовном сазревању. У Продановићевом сећању Настасијевићев улазак у учионицу био је права епифанија, тј. уношење светлости, а слика професора који је умео да „раздани Тамни вилајет”, тј. да донесе знање, истину и светлост својим ђацима, заједничка је свим сведочанствима.
Цело предавање може се погледати на линку