Седам есеја пристигло је на овогодишњи Конкурс за најбољи есеј о песнику Владиславу Петковићу Дису. Жири у саставу: Милан Алексић (председник), Исидора Ђоловић и Никола Маринковић издвојио је три есеја. Прва награда припада есеју под насловом „Поглед меланхолика: Политизација мистичког у `Утопљеним душама` Владислава Петковића Диса” (шифра: арлекино) аутора Павла Зељића из Липничког Шора, друга награда се додељује есеју под насловом „У туђини: Егзил у ратној лирици Владислава Петковића Диса” (шифра: Аурелијано) аутора Лазара Букумировића из Бреснице код Чачка, а трећу награду је освојио есеј под насловом „Апологија песничком девичанству: Маријански импулс Дисовог мотива `Очи изван сваког зла`” (шифра: 13649) аутора Ђорђа Ђурђевића из Крагујевца.
Жири једногласно сматра да есеј „Поглед меланхолика: Политизација мистичког у `Утопљеним душама` Владислава Петковића Диса” заслужује прву награду јер својим приступом одабраној теми даје шири контекст и показује сопствено тумачење појединих особености Дисове поетике. Аутор своју пажњу усмерава на Дисово стваралачко ослањање на меланхолично искуство и специфичан осврт на егзистенцијалну тематику, веома важну у његовом песништву. Меланхолично искуство песника утиче и на поимање језика и оно бива више окренуто музичком, односно мелодија задобија знатно већу улогу у стварању песама. Аутор у есеју износи став о дубини конфликта између друштвене улоге уметника и његовог самотумачења, или између оног што је уметник по себи и оног што је за себе закључујући како се у Дисовом песништву одвија дезинтеграција предметности и појављује интерес за певањем о огољеној материји која привлачи али и сладострасно ужасава.
Другопласирани есеј „У туђини: Егзил у ратној лирици Владислава Петковића Диса” доноси поглед на Дисове песме настале током Великог рата и показује специфичности доживљаја изгнанства у којем се идентитет песничког субјекта стално изнова преиспитује и редефинише. У исто време аутор наглашава промене Дисовог песничког поступка и оцртава измене његове поетике које су јасно видљиве упркос релативно малом броју песама насталим у ратним годинама.
Трећа награда се додељује есеју „Апологија песничком девичанству: Маријански импулс Дисовог мотива `Очи изван сваког зла`” у којем аутор анализира Дисово песништво, на првом месту песме „Прва звезда” и „Можда спава” полазећи од претпоставке да се мотиви повезани са Богородицом могу наћи и у песмама које не певају о њој.
И овогодишњи конкурс за најбољи есеј о Дисовом стваралаштву показује да је млади проучаваоци српске књижевности песништво Владислава Петковића Диса препознају као веома важно за савремено српско песништво, као и да се великим књижевним делима тумачење увек може изнова враћати и пронаћи нову потврду њихове класичности.
У Београду, 8. 5. 2025. Милан Алексић
Павле Зељић рођен је 14. октобра 2000. године у Липничком Шору. Студент је докторских студија књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Пише поезију и прозу на српском и енглеском језику. Добитник је више награда за поезију и прозу. Песнички и прозни радови су му објављени у бројним часописима, летописима и зборницима. Као добитнику прве награде на конкурсу „Лимске вечери поезије” објављена му је збирка песама Икар и Месија 2019. године, а на конкурсу „Спасоје Пајо Благојевић” (Плужани), као првонаграђеном, објављена му је друга збирка под насловом Спина Мунди. Такође се бави књижевном критиком и превођењем поезије и прозе са енглеског и на енглески језик.