Стручни жири књижевног конкурса манифестације Дисово пролеће за доделу награде Млади Дис за 2015. годину радио је у следећем саставу: Војислав Карановић, председник, Живорад Недељковић и Бојан Васић, чланови. На конкурс је пристигло 33 песничка рукописа под шифром, и жири је све ове рукописе узео у разматрање.

На састанку одржаном 4. маја 2015. у Београду, жири је донео једногласну одлуку да награда Млади Дис за 2015. годину припадне рукопису под називом Океан, који је потписан шифром: ”Марципан”.

Жири је том приликом закључио да треба поменути и следеће рукописе: Тужне очи волова, под шифром ”Рускиња”; Коцке су бачене, под шифром ”Псеудо Малдорор”; Кад папир заћути, под шифром ”Андреас Сам” и Арсенал, под шифром ”Киша”.

Иза шифре ”Марципан”, којом је потписан награђени рукопис Океан је аутор Маша Сеничић (1990) из Београда.

Рукопис под шифром ”Рускиња” потписује Евгенија А. Ђужева (1984), рођена у Вороњежу, Русија; ”Псеудо Малдорор” Никола Оравец (1984) из Новог Сада; ”Андреас Сам” Марија Чалић из Београда; и ”Киша” Витомир Јовановић (1984) из Београда.

На конкурс 52. Дисовог пролећа за Награду Млади Дис пристигли су рукописи из Подгорице, Пирота, Чачка, Лучана, Сребренице, Гроцке, Костолца, Лесковца, Зрењанина, Ужица, Београда, Ваљева, Земуна, Крупња, Косовске Митровице, Бањалуке, Прибоја, Новог Сада, Пљеваља и др.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОДЛУКЕ:

Жири сматра да се рукопис Океан Маше Сеничић својим квалитетом, заокруженошћу и поетском снагом издваја од свих рукописа пристиглих на конкурс, и да стога завређује награду Млади Дис. Текстовима сабраним у овај рукопис, песникиња показује солидно књижевно знање, сигурно владање песничком формом и јасно изражену поетичку самосвест. Полазећи од једног места из литературе Итала Калвина, где се говори о разлици између постојања у времену и постојања пре настанка времена, ауторка је целину своје песничке збирке замислила као својеврстан лирски дијалог у оквиру различитих граматичких категорија, и то пре свега оних уз помоћ којих се изражавају прошлост, садашњост и будућност. Унутар овако замишљене целине, песникиња на лирски убедљив и самосвојан начин проговара о многим питањима везаним за нашу егзистенцију.

 

 

 

 

 

Жири сматра да од пристиглих радова треба поменути још неколико. Рукопис Тужне очи волова, ауторке Евгеније А. Ђужеве садржи јасне пробљеске песничког талента и наговештава развој једног суптилног песничког гласа. У рукописима аутора Николе Оравеца (Коцке су бачене), Марије Чалић (Кад папир заћути) и Витомира Јовановића (Арсенал) жири је такође видео наговештаје песничког квалитета, и због тога жели да скрене пажњу на ове ауторе и њихова дела.