Пола века након што су освојили милионе читалаца, „Мирко и Славко” поново су окупили љубитеље стрипа и поштоваоце дела Десимира Жижовића Буина. У уторак, 9. јуна, у Библиотеци је представљено реиздање легендарног серијала из едиције „Никад робом”, у издању Графопринта из Горњег Милановца, а програм је био посвећен животу и стваралаштву његовог аутора.

У разговору који је водио новинар и писац Вања Булић учествовали су историчар Борисав Челиковић, бивши запослени у „Дечјим новинама” Јован Оташевић и издавач Томислав Караџић који су осветлили различите аспекте једног од најзначајнијих феномена југословенске стрип сцене.

Говорећи о настанку и успону „Дечјих новина”, Борислав Челиковић је подсетио да је ова издавачка кућа настала од школског листа у Горњем Милановцу, вароши која је 1957. године имала свега 4.500 становника. „То је пре свега заслуга наставника Срећка Јовановића и Александра Лазаревића, који су добили подршку локалне заједнице. Прве бројеве продавали су ученици по локалним селима, лист је излазио редовно и имао је дванаест страна. Један од првих сарадника био је Буин, који је радио карикатуре, илустрације и мозгалице, а потом је започео и стрип под називом ’Ђак првак’. Може се рећи да су се коцкице поклопиле и да су се прави људи нашли на правом месту у право време”, истакао је Челиковић.

О самом издавачком подухвату говорио је Томислав Караџић из Графопринта нагласивши да је идеја о реиздању сазревала годинама. „Постојала је нека врста носталгије за ’Мирком и Славком’ и ми смо желели да једсан такав стрип приближимо новим генерацијама читалаца”, рекао је Караџић.

Јован Оташевић је подсетио на значај који је „Мирко и Славко” имао за историју домаћег стрипа и издаваштва, али и на сложену и тешку животну причу његовог аутора. „Дуго смо размишљали о овом подухвату, а десило се да књига изађе у години када се навршава три деценије од Буинове смрти. Мислим да је ово исправљање неправде према једном изузетном човеку. ’Мирко и Славко’ донели су Дечјим новинама прве велике приходе, а Буин је у овај стрип унео целог себе”, казао је Оташевић који је говорио и о ауторовом ратном путу, личним трагедијама и повратку у Горњи Милановац почетком 50-их година када почиње ново поглавље његовог живота и стваралаштва. Такође је нагласио да је Буин у причу о Мирку и Славку унео и снажне аутобиографске елементе, као и слике завичаја, ливада, воћњака и сеоског живота које су обележиле његово детињство. Посебно је занимљив детаљ који је изнет током разговора да је лик Мирка настао по узору на Буиновог сина, док је за лик Славка послужио млади Слободан Сантрач, будућа легенда југословенског фудбала.

„Мирко и Славко” је био далеко више од популарног стрипа, а са тиражима који су премашивали четврт милиона примерака постао је најчитанији стрип свог времена и један од најпрепознатљивијих симбола детињства бројних генерација, а захваљујући његовом реиздању данас неке нове генерације имају прилику да се упознју са једним важним сведочанством минулог времена.