У организацији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ и Телевизије „Галаксија 032“ у уторак, 3. јула 2012. године у великој сали Скупштине града промовисана је књига Радмиле Милентијевић „Милева Марић Ајнштајн – Живот са Албертом Ајнштајном“ коју је издала београдска „Просвета“. Прво издање ове књиге коју је објавила Матица српска распродато је у рекордним року, јер је реч о првој научној студији о Милеви Марић Ајнштајн која је поткрепљена бројним писмима овог брачног пара и великих научника.
О књизи која је изазвала велико интересовање Чачана говорили су Јован Јањић , директор ИП „Просвета“ и аутор, а прочитан је и приказ академика Василија Крестића о значају ове књиге и расветљавању судбине Милеве Марић Ајнштајн. Програм су водили Марија Радуловић и Љубиша Ћирковић.
Ко је била Милева Марић Ајнштајн? Друго име за трпљење, жена тамних очију и јасних мисли, у свему равна највећем физичару у последња три века – Алберту Ајнштајну..Њен лик, али и дело, све чешће се спомињу, а објављено је и више књига о њој. Милева није била само прва жена великог физичара Алберта Ајнштајна, него и сама научник, истраживач, а многи тврде да је део њене славе неправедно припао мужу, чак и Нобелова награда.
Милева Марић рођена је 1875. године у Тителу, школовала се у Новом Саду, Шабцу и Сремској Митровици, где је 1890. матурирала као најбоља из физике и математике. У лето 1896. у Цириху уписује најпре медицину, а у октобру је примљена на Државну политехничку школу на студије математике и физике као пета жена у историји ове установе. Један од њених колега на предавањима био је и Алберт Ајнштајн са којим се венчала 1903.године. Уз науку и велика открића која ће променити свет иду љубав, деца, сплетке, разлаз, прељуба… Биографија која на другачији начин представља једног од најгенијалнијих људи 20. века Алберта Ајнштајна. Милева је умрла 1948.године у Цириху заборављена од свих. Тек 2009.године Република Србија подигла је спомен обележје овој значајној жени и одала јој почаст.
Радмила Милентијевић рођена је у Азањи, студирала је на Економском факултету у Београду, магистрирала историју на чикашком универзитету, а докторирала на Колумбија универзитету у Сједињеним Америчким Државама. Од 1966. године предаје историју на Градском универзитету у Њујорку и ангажована је у српским организацијама у Америци.У политички живот Србије ушла је 1992. као министар без портфеља у влади Милана Панића, а 1997. била је министар информисања.
Радмила Милентијевић је велики донатор. Помогла је вишеструко манастир Никоље и обнову воденице у Пријевору, добротвор је српске цркве Свети Сава у Њујорку, а ових дана наградила је и најбоље студенте историје и књижевности Београдског универзитета.
Радмила Милентијевић је за помоћ појединцима, установама и храмовима у Америци, Србији, Републици Српкој донирала више од милион долара. Њен фонд основан је 2010. године у Београду који ће наставити хуманитарни рад и неговати задужбинарство.
„Задужбине су јако важне у мом поимању, знам учећи историју нашег народа да су задужбине једна светла традиција. У задужбинама је сачуван добар део наше историје. Да нам није задужбина, почев од Хиландара па редом, ми данас не би знали добар део наше историје тако да је јако важно одрћжавати те задужбине из којих је потекла наша писменост, светосавље и култура.Наше поиамње ко смо и шта смо, наши корени, историја записани су у задужбинама и остављени нам у аманет и то ме је определило да и сама будем задужбинар и донатор. Треба улагати и у ризницу Божију казао је владика Сава и то је један од мојих путоказ.“ истакла је Радмила Милентијевић 2005. године приликом велике донације манастиру Никоље у Овчар бањи. Тим геслом води се и данас, а путеве осветљавање и писањем књига о значајним Србима, па ће после Милеве Марић Ајнштајн објавити књигу и о Михајлу Пупину.