Да се највеће благо налази у породици, сећању и моралном наслеђу, порука је романа „Иса и дружина” младе ауторке Василисе Потпарић, који је 27. марта у Градској библиотеци Чачак окупио бројну публику. Ово је књига која осваја чистотом дечјег погледа на свет уводећи читаоца у амбијент у коме летњи дани, пријатељство и храброст воде ка откривању великих тајни. Радња прати девојчицу Ису и њене другаре кроз бројне авантуре које се дешавају у близини Горевничке реке где докони и безбрижни дани постају узбудљиви и мистериозни.
Са ауторком је разговарала библиотекар Ирена Планинчић, а публика је имала прилику да сазна нешто више о томе како је настала књига, шта је била почетна инспирација, каква је била улога њене породице и како је локална сеоска легенда обликована у причу у којој се преплићу стварно и имагинарно.
Василиса Потпарић је рођена у Подгорици 2007. године. Ученица је Гимназије у Даниловграду. Од раног детињства њен свет су биле књиге, а осим читања и писања Василиса свира клавир и бави се сликањем. Током програма говорила је о својим омиљеним књижевним делима попут књига Уроша Петровића, чувених фантастичних романа о Харију Потеру и серијалу авантуристичких романа за децу „Пет пријатеља” код којих јој се свидела слога дружине, домишљатост и храброст одакле је потекло и доста њених идеја.
Проф. српског језика Александра Јовановић, запослена у школи у Горњој Горевници, говорила је о књизи и прочитала је неколико одломака. Она је најпре захвалила Василиси што их је све окупила, а онда се осврнула на ликове у роману и топлину породичних односа. „Мој главни утисак су емоције. Књига је испуњена љубављу и поштовањем према мајци која је постављена на пиједестал”, казала је она.
Програм су музички употпуниле ученице ОШ „Степа Степановић” из Горња Горевница.
Текст: Марија Радуловић
Фотографија: Александар Вукајловић