Стручно предавање о развојним потешкоћама код деце одржано је 26. јуна у чачанској Библиотеци, где је гошћа Јасмина Кандић Шипетић, клинички психолог и психотерапеут, поделила своја знања и искуства са публиком. Као дугогодишња сарадница Саветовалишта за децу и младе, говорила је о најчешћим психолошким изазовима у детињству, начинима препознавања и правовременог реаговања, наглашавајући колико су важни разумевање, подршка и заједнички рад родитеља, стручњака и васпитно-образовних установа. Вече је започето емотивним уводом библиотекара Милице Домановић, која је подсетила на значај породице као основне ћелије друштва и родитељства као најважније, али и најодговорније животне улоге.
У свом излагању, Јасмина Кандић Шипетић говорила је о разноврсним потешкоћама у развоју деце: од говорно-језичких сметњи, преко поремећаја пажње и хиперактивности, до емоционалних стања као што су анксиозност и депресија – који, како је истакла, могу погађати малишане исто као и одрасле. Објаснила је да је код најмлађих моћ самопосматрања ограничена, па самим тим они теже препознају и именују своја осећања, што додатно отежава процес идентификовања унутрашњих потешкоћа. Посебан акценат ставила је на аутистични спектар поремећаја, указујући да је реч о комплексном стању које не подразумева увек исту клиничку слику. Иако подаци показују пораст броја случајева, данас се аутизам дијагностикује на другачији начин – критеријуми су проширени, а лекари знатно обученији него раније. Присутнима је скренула пажњу да би „лампице за узбуну” требало да се упале када примете – тешкоће у говору, одсуство или смањену невербалну комуникацију као и преосетљивост на сензације попут звука или светла. Такви сигнали, нагласила је, захтевају што хитнију консултацију са специјалистима.
Кандић Шипетић се осврнула и на поремећај пажње и хиперактивност, истичући да је важно разликовати дете с овим поремећајем од деце која су једноставно немирна. Родитељима је упутила низ препорука: да не затварају очи пред проблемима, да не чекају „да само прође”, већ да потраже мишљење стручњака и активно сарађују са вртићима и школама. Ако се интервенише у раном узрасту, шансе за напредак су, по њеним речима, и до 95 одсто.
Гошћа је укратко споменула и рад родитељског клуба који је покренут пре три године у оквиру Саветовалишта – простора подршке и заједничког учења, у ком родитељи кроз радионице пролазе процес прихватања, који је често најтежи корак, а како је рекла „ једино родитељ који је добро може да буде добар и свом детету”.
На питање водитељке о утицају екрана на развој деце, Кандић Шипетић је одговорила да „екранимзам” несумњиво утиче на говор и комуникацију, као и на развој мозга, али да нема научно утврђене везе између екрана и појаве аутизма. Ипак, родитељима је саветовала да децу што више удаље од дигиталних уређаја и подстичу их на директну интеракцију, игру и разговор. Градска библиотека наставља да буде место дијалога, размене искустава и континуираног учења – како за децу и родитеље, тако и за све који траже разумевање и подршку, посебно у изазовима савременог доба као што су утицај екрана и дигиталних технологија на развој најмлађих.
Аутор текста: Марија Радуловић
Аутор фотографија: Александар Вукајловић