Добросав Ружић, библиотекар Дворске библиотеке краља Петра Првог Карађорђевића, краљев пријатељ и председник одбора за изградњу цркве Светог Ђорђа, „вратио“ се после једног века на Опленац и у Тополу. Повратак је крунисан књигом „Краљев библиотекар“ Слободана Радовића, коју је издала Градска библиотека у Чачку уз финансијску помоћ Министарства културе. „Сусрет“ библиотекара организован је 31. марта 2015. године у библиотеци „Радоје Домановић“ у Тополи. Мештани су по први пут били у прилици да чују нешто више о Добросаву Ружићу (1854-1919), по рођењу Чачанину, писцу, сенатору, министру просвете, а надасве великом присталици династије Карађорђевић кога је краљ Петар 18. јануара 1910. године поставио за контролора изградње његове задужбине на Опленцу која је свечано освећена 23. септембра 1912.

 slike-080

 

Ми, Петар I, Краљ Срби је, овлашћујемо г. Добру Ружића, члана Државног савeта, г. Јована Томића, библиотекара Народне библиотеке, др Милоја Васића, доцента Университета и г. Илију Ђукановића, професора у Првоj београдској гимназији да могу, у Наше име, пуноважно урадити све правне и друге послове пред свима земаљским властима и ван ових, који год буду потребни и корисни да се, по Нас одобреном плану и предрачуну, потпуно сагради Наша црква на Опленцу, у драгом Нам граду Тополи, у округу крагујевачком. Уговори које именована господа пуномоћници буду у Наше име закључили са стручњацима: архитектама, предузимачима грађевина, столарима, каменарима, сликари ма итд. о изради појединих радова и са набављачима грађе и других ствари потребних за ову цркву, вредеће за нас ако их сви пуномоћници буду заједно и са гласно закључили и потписали.

Дато у Нашем Двору, у Београду 18. јануара 1910. године.

 Петар

 slike-053

На Опленцу и у Тополи Добросав Ружић провео је доста времена пратећи изградњу задужбине, али правећи и друштво краљу Петру. На те тренутке посетиоце је цитатима из књиге подсетио Љубиша Ћирковић, а о заслугама Добросава Ружића за српску културу (објавио више књига, путописа и расправа из феминологије), развој институција ( био председник Српске књижевне задруге, библиотекар Народне библиотеке, оснивач Српског књижевног друштва) и политичког живота с краја 19. и почетком 20. века говорили су аутор Слободан Радовић и Даница Оташевић, директор чачанске библиотеке.

 slike-060slike-071

Ваше Величанство,

Одбор коме сте поверили ту част да рукује грађењем ове Ваше задужбине срећан је да, после две године мучног и тешког рада, може да Вам преда кључеве од овог божјег храма ко ји лепотом не уступа Дечанима и Студеници, задужбинама старих српских краљева, што је заслуга њеног неимара г. Косте Јовановића. Ваша жеља да видите готову цркву на Опленцу, испунила се. Црква је безмало готова, у њој се већ може да велича и слави име Господње. У њеној костурници мирно почивају Ваши мили и драги. У обновљеној Србији, Ви сте, Господару, први владалац који је зидао овако велелепну и овако величанствену задужбину, вечну кућу на овоме свету. И она ће с колена на колено – речитије но ишта – говорити познијим нараштајима о побожном ктитору своме краљу Петру Првом.

slike-075slike-066