Свечаним уручењем Дисове награде Ани Ристовић и награде „Млади Дис“ за рукопис за прву песничку збирку Јани Алексић, спуштена је 26. јуна у Чачку завеса на 51. Дисове свечености које су започеле 10. марта. Овогодишњи лауреати Дисовог пролећа најпре су у дворишту Народног музеја у Чачку положили цвеће пред бисту песника који је певао „Са очима изван сваког зла“, а потом је у Клубу Дому културе настављен програм под називом „Дис за сва времена“.
Дисов јецај, тугу и тихи плач у мелодију и ритам слили су Срећко Анђелковић и Владан Екмешчић, чланови бенда „Илијада“ из Лазаревца, који су извели песме „Под дудом“, „Утеха“ и „Химна“, а традиционално слово о поезији казивао је Марјан Чакаревић, песник и књижевни критичар.
„Поезија је дивље дете културе, дивље дете језика које се измигољи па насмеје у лице таквом погледу, оно не жели да буде пристојно, оно говори о ономе о чему се не сме говорити, говори и о чему сви други, па и сам песник ћути. То дивље дете се игра с језиком, премеће га порукама, гужва, дрско се нагиње и скаче у понор језика“, казао је Чакаревић.
Младој песникињи Јани Алексић награду „Млади Дис“ доделила је Ана Ристовић, чији је песнички глас померио границе савремене српске поезије и уврстио је с правом у Дисове лауреате.
Ове године додељене су само треће награде зе есеј о Дисовом стваралаштву које су припале Марији Чалић и Исидори Ђоловић.
Дису у част казивали су стихове Ана Ристовић, Енес Халиловић, Милош Петковић, Петар Милорадовић и Марјан Чакаревић. „Дис је збирно име за све даровите људе, а сви који су долазили Дису у госте, свака изговорена песма, свака реч брижљиво је сачувана у срцу домаћина“, казала је Марија Радуловић, водитељ програма.
У Клубу Дома културе истовремено је отворена и изложба посвећена стваралачком опусу Ане Ристовић под називом „Путовање у средиште себе“ коју је заједно са каталогом приредила Марија Радуловић, а дизајнирао Миленко Савовић.
Уз стихове песме „Тело“ коју је казивала драмска уметница Драгана Милошевић приказана је и видео презентацију о поезији Ане Ристовић коју је припремио Љубиша Ћирковић. Пратећи линију њеног поетичког развоја изложбом је предочен својеврстан поглед на неке од најважнијих топоса поезије Ане Ристовић: путовање, тело, свакодневица, срце, свет, култура, изгнанство, другост. Поезија за Ану Ристовић је „Оно шо се трудило да оповргне себе/ Оно што се догодило док се само могло догодити/ а догодило се није“, казала је Биљана Раичић, водитељ програма, а изложбу је отворио Александар Дачић, помоћник градоначелника за друштвене делатности и потпредседник Одбора Дисовог пролећа.
Песмом „Нешто светли“ коју је казивала Драгана Милошевић започело је у 19,30 часова у Великој сали Дома културе вече лауреата Дисове награде. Ани Ристовић најпре је награду честитао градоначелник града Чачка, Војислав Илић који се уједно захвалио и Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ на организацији Дисових свечаности које су ове године због елементарних непогода које су захватиле и чачанску општину уместо у мају завршене крајем јуна.
О поезији Ане Ристовић и њеној књизи изабраних и нових песама, „Нешто светли“, коју је даровала овогодишњем Дисовом пролећу, говорио је проф. др Саша Радојчић.
Дисову награду песникињи уручила је Даница Оташевић, уметнички директор Дисовог пролећа, истичући притом да је и Владислав Петковић Дис пре више од једног века, као што то данас чини Ана Ристовић, увео нове метафоре и тонове који су означени у српској књижевности као модерна.
Новчани део награде у име града Чачка који је уз Министарство културе и информисања покровитељ манифестације, уручио је градоначелник Илић. Поезија Ане Ристовић допуњена је тангом који је уз музику Душана Чегањца на хармоници извео плесни пар Андријана Драгић и Алекса Ђуровић.
„Пишем поезију зато што је, за мене, то био и остао најбољи могући начин да се изразим. Зато што је то моја потреба и начин савладавања стварности. Вероватно је да сваки песник трага за одговором на то питање, као што трага и за оном најбољим песмом којом ће у потпуности изразити своје биће. Мотив за даље стварање је управо у том трагању, а да је циљ достижан и да се до њега може стићи лако, пречицама, писање не би имало више никаквог смисла“, речи су Ане Ристовић, најмлађе добитнице престижне Дисове награде која је традиционално беседом лауреата затворила 51. Дисово пролеће.
По надахнутом сценарију Оливере Недељковић вече лауреата водили су Маријана Лазић и Љубиша Ћирковић.