Представљање монографије „Како је убијана Краљевина Југославијаˮ одржано је у петак, 25. фебруара у Грдској библиотеци Чачак. О дневничким белешкама значајне историјске личности, рођењем из Чачка, Радоја Јанковића говорили су приређивач публикације Даница Оташевић, уредници Зоран Колунџија из ИК „Прометејˮ и др Богдан Трифуновић из Градске библиотеке Чачак, рецензент др Милош Тимотијевић, а програм је водио библиотекар Мирко Дрманац. Дневничке белешке Радоја Јанковића су обједињене у монографији под провокативним насловом која је објављена у издању ИК „Прометеј” из Новог Сада и Градске библиотеке у Чачку.
Целокупна публикација се састоји од уводног текста, приређених дневничких белешки и новинских чланака, хронолошки разврстане биографије Радоја Јанковића, кратких биографија истакнутих личности, а илустрованa је и бројним фотографијама.
Уредник и директор ИК „Прометејˮ Зоран Колунџија је изразио задовољство што је његова издавачка кућа учествовала у издавaњу монографије, посебно истичући колико је издаваштво леп, али и тежак посао. Напоменуо је да је то посао који доноси много познанстава, а за њега је врло важно то што је имао прилику да сарађује са Даницом Оташевић која је решила да отргне од заборава једну важну историјску личност. „За нас је занимљиво откривање, стварање и разарање Југославије кроз белешке једног важног актера. Заиста нам је Јанковић оставио драгоцене податке пишући личне импресије и дневничке забелешке ˮ, рекао је Колунџија.
О издавачком послу и вредности објављивања књига о завичајним ствараоцима говорио је др Богдан Трифуновић, коуредник и суиздавач монографије. Подестио је да је ово десета по реду књига у оквиру завичајне библиотеке „Врелаˮ која је и покренута са циљем да негује сећање на завичајне ауторе или ауторе који су потиснути у сећању, а важно их је реафирмисати. Трифуновић је истакао да како ствари стоје „никада није довољно сведочанстава која се односе на време пред почетак и прве године Другог светског рата. Иначе Радоје Јанковић је хроничар преломних периода. Ово је врло важан извор за све оне које интересује период међуратне Југославије, односно Другог светског рата када је у питању национална историја.ˮ
У уводном делу обраћања рецензент монографије и историчар, музејски саветник др Милош Тимотијевић је нагласио да су Јанковићеви рукописи били чувани као заоставштина његове породице и практично док нису предати Градској библиотеци у Чачку за њих се није ни знало, те они нису могли представљати извор за истраживање. Истакао је да је целокупан рукопис заправо једна сјајна публикација која ће бити занимљива не само најширем кругу љубитеља прошлости, већ и професионалним истраживачима. „Ово су заиста врло важна сведочанства и записи. Они су конкретно значајнији због тога што нису накандно мењани, него су остали у свом изворном облику. Доступна је много извора везаних за период Другог светског рата, али међутим Јанковић је прибележио мање уочљиве промене које нису забележене у званичној документацији. Његова слика тадашње елите Краљевине Југославије је заиста непроцењиваˮ, рекао је Тимотијевић.
Живот и рад аутора дневничких белешки Радоја Јанковића представљен је кроз више његових објављених књига сећања. То су сећања из Првог светског рата „Дани и годинеˮ која обухватају период 1914–1916, затим дневнички записи из Русије објављени под називом „У вихору Октобарске револуције: 1916–1918ˮ. Објављено је и више радова у часописима „Херетикусˮ, „Зборник радова Народног музеја у Чачкуˮ и „Изворникˮ. Сва ова сведочанства је за штампу приредила Даница Оташевић. Она се на промоцији осврнула на значај овог рукописа који је важан за колективну меморију, јер се у њему могу открити мање знани подаци, детаљи са тајних састанака и разговора са пријатељима. Нагласила је колико је важно сећати се и указати дужно поштовање које је Радоје М. Јанковић заслужио својим животом и радом. „Када ми је време дозволило почела сам све више да зарањам у ту грађу, постала сам на неки начин заробљеник те сјајне биографије, која је на одређени начин целовит отисак временаˮ, истакла је Даница Оташевић.
На крају промоције публика је активно учествовала одговарајућим питањима и коментарима, а уједно ово је био последњи програм у оквиру 23. Штампане речи која је бројношћу посетилаца још једном потврдила значај стваралаштва и књига.