Човек се враћа кући у домовину речи
А реч уназад ходи у постојбину бола
У кући које нема по сву ноћ неко јечи
Миришу бор и јавор и растопљена смола…
Песник, приповедач, есејиста, књижевни критичар, добитник Дисове награде Рајко Петров Ного преминуо је у понедељак, 28. новембра у 77. години живота у Београду. Аутор је 23 песничке збирке и добитник је више од двадесет књижевних награда и признања.
Рајко Петров Ного рођен је у Боријама код Калиновика 13. маја 1945. године. Основну школу је завршио у Боријама и Шивољима, а након смрти родитеља песник постаје станар Ђачког дома у Невесињу. Учитељску школу уписује у Сарајеву 1960. године. На сарајевском Филозофском факултету дипломирао је 1968. године на Одсеку за Југословенску књижевност и српскохрватски језик. Магистрирао је 1977. године на Филолошком факултету у Београду. Као уредник сарајевског Издавачког предузећа „Веселин Маслешаˮ радио је до 1982. године, а те године преселио се у Београд и прешао на место уредника у тадашњем БИГЗ-у.
Од 2000. године предавао је поезију и критику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године.
Прву књигу песама објавио је 1968. године под називом Зимомора. За ову збирку песама добио је „Бранкову награду”. У наредним годинама објављује збирке Зверињак, Безакоње, и књигу песама за децу Родила ме тетка коза. Збирку песама Планина и почело објавио је 1978. године и за њу је добио „Змајеву наградуˮ. До почетка рата у бившој Југославији објавио је збирке На крају миленија (1987), књигу есеја На Вуковој стази (1987), збирку песама Лазарева субота (1989), за коју је овенчан наградама „Ђура Јакшић”, „Милан Ракић” и „Бранко Миљковић”.
Плодно песничко и прозно стваралаштво књижевник Ного наставио је и на почетку новог миленијума. У последњих двадесет година изашле су збирке Врата спаса (2004), Није све пропало (2004), У Виловом долу (2005), Јечам и калопер (2006), Човек се враћа кући (2010), Сонет и смрт (2017), Мождани удар (2019). Поводом Дисове награде, Градска библиотека Чачак је у Едицији Књига госта објавила књигу изабраних песама Рајка Петрова Нога насловљену Вран гавран Дис (2020).
У јеку грађанског рата излази збирка На капијама раја (1994) затим збирке Лирика (1995), Мало документарних детаља (1998), и једна од најзначајнијих збирки у песничком опусу Недремано Око (2002), за коју је добио врло значајне песничке награде: „Меша Селимовић”, Награда Вукове задужбине, Жичка хрисовуља и Златни сунцокрети. Такође, добитник је и два вредна признања за животно дело – Награде „Десанка Максимовић” (2009) и Дисове награде (2020). Својом поезијом, која је настајла између граничног простора живота и смрти, верујемо да Рајко Петров Ного крочио у други, бољи свет.