Дане посвећене Достојевском и великом јубилеју ‒ два века од његовог рођења, Градска библиотека започела је двема изложбама у среду, а наставила промоцијом зборника „Достојевски: писац и Православљеˮ у петак, 12. новембра. У програму су учествовали приређивач публикације Никола Мариновић и православни публициста Владимир Меденица.

Зборник је треће издање које је објављено прошле године и од претходна два се разликујe по наслову, а издавач је Catenа Mundi. Публикација садржи двадесет текстова из пера аутора из Русије и Србије који су написани из перспективе Православља. Неки од радова се баш овде појављују први пут са преводом на српски језик и својеврсни су водич за све које интересује проучавање великог руског писца. На страницама књиге се отварају многа питања о битисању човека у савременом тренутку.

Приређивач зборника Никола Маринковић, књижевни критичар, истраживач и есејиста је у уводу истакао важност сагледавања лика и дела Достојевског из угла православне вере. Он је казао да је једно овакво штиво недостајало годинима зато што утемељена хришћанска књижевна критика и публицистика није била довољно заступљена у српској књижевности. „Достојевски је на известан начин утемељио срж светоназора. Неправедно и дуго је занемариван његов религиозни поглед на свет без кога се суштински и не може тумачити књижевни пут којим је кренуо апостол православног реализма”, рекао је Маринковић.

Аутор једног од текстова из зборника Владимир Меденица, филозоф, публициста и власник издавачке куће „Логос” је у надахнутом излагању говорио о снази мисли Достојевског, његовом дубоком понирању у људску душу, свим пороцима које избијају тако снажно из палог човека. Он је између осталог казао: „Читав живот је комешање и патња, зато имамо огледало, а имамо и узоре. Православље у делу Достојевског је дало једну нову димензију у сагледавњу живота, то је светло у тами. Чак и у човеку који је  огреховљен, ако се покаје почиње да се осећа мирис лепог, али каква је та лепота – то је Христова лепота којом се једино може спасити свет.ˮ

Писца који је започео нову еру у књижевности, као и изазове које је својим делима упутио свакој мислећој личности гости су успели да приближе својим излагањима, а потом да и одгонетну неодгонетљиво инспирисани занимљивим питањима из публике. Програм је водила библиотекар Марина Белић.