Библиотечку праксу прошле недеље обогатио је нови број „Гласа библиотеке“ који од 1988.године издаје Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку. Број 19. чачанског гласовитог часописа који се далеко чује по свом квалитету, али и види на оnline адреси ISSN 2217/9747, обележило је 14 радова из пера најеминентнијих стручњака српског библиотекарства, али и гостујућих аутора какав је Моника Фин, предавач на катедри за словенске језике на универзитету у Падови.
За „Глас“ су писали: Весна Тривунац, Весна Малбаша Ињац, др Дејан Вукићевић, Јелена Митровић, Вела Николић и Бојана Вукотић из Народне библиотеке Србије, Оливера Недељковић, Марија Орбовић, Маријана Матовић, Милица Баковић, Марија Радуловић и Даница Оташевић из чачанске библиотеке, Обрад Вучковац из Библиотеке Студентског града и Моника Фин из Италије. „Стручни домети једног часописа мере се компетенцијом сарадника. „Глас библиотеке“ је у овом броју окупио сараднике из земље и света, подижући на тај начин сам ниво часописа“, истакла је проф.др Борјанка Трајковић на промоцији новог броја 26.новембра у Чачку на којој су говорили Даница Оташевић, главни и одговорни уредник, мр Маријана Матовић, члан редакције, а изводе из текстова читала је Марија Радуловић.
„Глас библиотеке“доноси примере добре праксе у подстицању информатичке писмености и примени стандарда, интелекталним слободама у библиотечкој делатности, образовању библиотекара у Србији, културно-историјским вредностима манифестације „Дисово пролеће“ за опште наслеђе, портрет библиотекара и библиографа Марије Орбовић, али и искуства словеначких и хрватских библиотека на пољу дигитализације. Српском читаоцу, не само библиотекарима, представљене су две националне библиотеке, Шпаније и Немачке. Искуства других, где су националне институције старе и по три века, показују колико је велика брига за наслеђе и колико се брижно сакупљају све честице националне културе.„Књиге нису значајне само као вредни предмети, нити су само информативни материјал. Долази време у коме ће књиге и све друге публикације, темељи знања и истраживања, бити обасјане новом светлошћу“, каже Вела Николић. Трагајући за српском књигом у европским библиотекама, сазнајемо да се у електронском каталогу Државне библиотеке у Берлину на појам „cacak“ јавља 146 записа, а на појам „vladislav petković dis“ 27 записа, односно толико има публикација које је издала Градска библиотека у Чачку, па и бројеви „Гласа библиотеке“.
За све које интересује историја наше књиге и писма, незаобилазан је рад Монике Фин „Венеција и српска књига“. Венеција је од 15. до 19. века била највећи развојни центар српске културе и представљала је дуго најзападнију границу спрској језика и писма. Почеци историје српске књиге везани су за делатност војводе Божидара Вуковића Подгоричана, Теодора и Ђорђа Љубавића и грчку породицу Теодосије, истиче Моника Фин детаљно описујући живот српске књига све до појаве Захарија Орфелина и других претеча српске писмености. Овакви радови нису само намењени библиотекарима већ и онима који желе да употпуне своје знање, па је „Глас библиотеке“ одличан извор информација за све поклонике струке и науке.
Закључујући да се нови број „Гласа библиотеке“, који је ликовно-графички успешно уредио Зоран Јуреш, садржином и квалитетом прилога може сврстати у ред стручних научних часописа, др Борјанка Трајковић је пожелела уредништву и Библиотеци да ту „квалификацију ускоро и формално добију.“
Издање „Гласа библиотеке“ финансирали су Министарство културе Републике Србија и град Чачак. Број је изашао у тиражу од 300 примерака и на 280 страна.Редакцију „Гласа“ чине: др Дејан Вукићевић, мр Гордана Ђилас, мр Маријана Матовић, Богдан Трифуновић МА, Наташа Поповић, Оливера Недељковић а главни и одговорни уредник је Даница Оташевић.