Поводом великог јубилеја – 100 година од рођења чувеног архитекте Михајла Митровића у Галерији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дисˮ отворена је изложба  посвећена његовом лику и делу у петак, 7. октобра. Садржајну поставку „Архитектонско наслеђе Михајла Митровићаˮ потписује ауторски тим који чине Снежана Марјановић и Катарина Недимовић Затежић из Удружења „Архизонаˮ. На самом почетку програма публика је имала прилику да види кратак филм, који је уједно и био увод у причу о знаменитом човеку, признатом у светским круговима уметности градитељства.

Аутори изложбе су желели да се на један симболичан начин ода признање најпознатијем чачанском архитекти, урбанисти, професору, председнику Академије архитектуре, колумнисти „Политикеˮ Михајлу Митровићу. То су, између осталог, учинили и тиме што су остварили контакт са Митровићевом ћерком Мином Глоговац која је емотивним говором током изложбе потврдила колико јој је важно то што се у баш Чачку обележава овај значајан јубилеј.

Вредност архитектонског наслеђа човека који је живео „драму грађења” осликала је и мр Катарина Грујовић Брковић, директор Завода за заштиту споменика културе Краљево.

Шта све чини садржајну поставку као и кључне елементе који су издвојени на 15 плаката великог формата, чији дизајн потписују аутори и Марија Пешић из „Архизоне”, а који обилују подацима о најзначајнијим градитељским решењима стамбених и других објеката, занимљиве биографске податке који су осветлили период Митровићевог раног детињства, као и његову склоност и интересовање за литературу и путовања публици је предочила библиотекар Тања Вуковић.

На изложби су, такође, заступљени и цртежи, пројекти, фотографије и други експонати који откривају каква је личност био човек који је имао два почасна доктората, најпрестижнија домаћа и велики број међународних признања. О томе да ли је и колико било тешко из богатог Митровићевог опуса издвојити најзначајније и шта је била идеја водиља приликом припремања ове изложбе указали су аутори, иначе и професори Техничке школе Чачак и оснивачи Удружења „Архизона”. „Показујући само део његових пројекта хтели смо да прикажемо разноликост његовог деловања и снагу идеја, принципијелност и доследност, предани рад за опште добро. То су биле Митровићеве водиље и желимо да их усвоје и будуће генерације, али да их и ми живимо”, казала је архитекта Снежана Марјановић.

Катарина Недимовић Затежић је захвалила широком тиму људи и установама које су пружиле подршку приликом планирања поставке и одабира материјала: „Митровић је заслужио да му се Чачак на неки начин одужи оваковом изложбом, а ми посебну захвалности дугујемо свима који су нам за пружили помоћ да је реализујемо. То су, поред Историјског архива у Београду, установа културе у Чачку, Града Чачка као покровитеља и проф. др Александра Кадијевића и стручни сарадници Ивана Ђоловић и Снежана Чворић, потом Мишо Стевановић, као и Јана Поповић, Ања Терзић и Страхиња Ђуракић, студенти Архитектонског факултета у Београду као и ученице Техничке школе Чачак Јана Парезановић, Симона Николчевић и Анка Радосавчевић који су израдили одговарајуће макете.”

Ипак, оно што је осим градитељског и списатељског рада чинило најзначајни део Митровићевог живота засигурно је породица – супруга Јелена, ћерке Ана и Мина, унуци Ђорђе, Гаврило и Милош. У свом завичају по очевој линији, иначе акдамска сликарка и професор на Факултету примењених уметности Мина Глоговац је у емотивном обраћању казала да иако је очекивала да ће Београд обележити овај јубилеј да јој неизмерно драго што је то заправо учинио Чачак „то што сам овде присутна је на неки начин враћање мог дуга Чачку, али и то што Чачак враћа дуг мом тати је посебно, па ћу завршити његовим речима – то је фантастично.”

Такође, ова поставка  приказује и архивску грађа, заједно са експонатима који се чувају у Историјском архиву Београда, у оквиру Легата Михајла Митровића. У витринама су изложени и његови публицистички радови, стручна литература и још много других значајних докумената,  а велику подршку ауторима је пружио и Завод за заштиту споменика културе Краљево. Директор Завода Катарина Грујовић Брковић је приликом отварања изложбе рекла: „Оно што је Митровић оставио као своје дело, као своју заоставштину приликом повезивања рада на реконструкцији и доградњи бројних објекта широм Србије и на изградњи нових објеката у близини утврђених непокретних културних добара је нешто што је обавезујуће не само за службу заштите већ за све нас који баштинимо оно из прошлости као наше сопствено наслеђе, а што чини и део нашег идентитета.”

О томе да је Митровић унео нови дух у архитектуру у послератним годинама и да је то трајало готово седам деценија сведочи и Милански часопис „Домус” који га је прогласио једним од најзначајних архитеката у другој половини 20. века. Готово да нема значајнијег признања у земљи и иностранству а да га Михајло Митровић није добио, осим званичног признања од свог родног града. Једна оваква изложба и активности које ће је пратити у наредних два месеца, радионице и предавања, а које се одвијају у организацији Удружења „Архизона” и реализују уз подршку Града Чачка и установа културе свакако на некин начин враћају тај мали дуг. Оно што је архитекта Митровић за свог живота истицао и са чим је желео да буде упозната и шира јавност је то да је ипак од неколицине Чачана, предузећа и установа и у најтурбулентнијим временима добијао подршку и поштовање, а то су били: Предузеће „Ратко Митровић” Чачак, часопис „Градацˮ и на првом месту чачанска Библиотека.

У музичком делу програма учествовале су ученице четвртог разреда средњих музичких школа из Крагујевца и Чачка: Дуња Крсмановић, Ленка Вујанић и Јана Столица, а изложба „Архитектонско наслеђе Михајла Митровићаˮ ће бити отворена до 7. новембра у Галерији Библиотеке.