Програмом „Лирске орбите” у београдском Удружењу„Крокодил” публици је у уторак, 27. маја представљен овогодишњи лауреат Дисове награде Небојша Васовић, као и добитници Награде „Млади Дис” и Награде за есеј о Дисовом стваралаштву. Такође, промовисана је Манифестација, као и публикације које је Градска библиотека Чачак издала током 62. Дисовог пролећа.

Маријана Лазић представила је програмски сегмент овогодишње Манифестације, као и целокупну издавачку делатност која прати 62. Дисово пролеће. Подсетила је на сталне активности Библиотеке, представљања књига, програме намењене публици различитих интересовања и узраста, обележавања важних јубилеја и дружења са писцима, као и на одличну сарадњу са издавачким кућама. Најавила је низ програма који ће уследити у наредном периоду поводом отварања библиотеке целине Бранка В. Радичевића којим је обележено сто година од рођења великог завичајног песника.

 Пре него што је лауреат Небојша Васовић казивао своје одабране стихове из збирке Свемирска посла која је објављена као 49. публикација у Едицији „Књига госта”, публика је чула образложење жирија о „даху бунта, непристајања, пркоса; даху цинизма и ироније, који држи све Васовићеве песме на окупу” са освртом на особеност и квалитет поезије овогодишњег добитника Дисове награде. „Рекао бих да је Васовић елементарни, исконски песник, да пева као да први пут види свет, са оном аутентичном песничком зачудношћу и наивношћу као и Дис”, истакао је Миливој Ненин, председник жирија за Дисову награду.

Прочитано је и саопштење жирија за доделу Награде „Млади Дис” са једногласно донетом одлуком да ово значајно признање понесе Ања Давидовић из Београда. Њен рукопис На обалама времена по мишљењу жирија „настоји да истражује нове песничке светове, преиспитујући стварност и савремени тренутак”, а добитница је у пријатној атмосфери прочитала неколико својих одабраних песама из награђеног рукописа.

Када је реч о есејистима, „и овогодишњи конкурс за најбољи есеј о Дисовом стваралаштву показује да млади проучаваоци српске књижевности песништво Владислава Петковића Диса препознају као веома важно за савремено српско песништво”, истакао је Милан Алексић, председник жирија. Прву награду понео је Павле Зељић из Липничког Шора за есеј „Поглед меланхолика: политизација мистичког у Утопљеним душама Владислава Петковића Дисаˮ, друго место припада Јовану Букумировићу из Бреснице код Чачка која је писао на тему „У туђини: Егзил у ратној лирици Владислава Петковића Дисаˮ, а добитник треће награде је Ђорђе Ђурђевић из Крагујевца са есејом „Апологија песничком девичанству: Маријански импулс Дисовог мотива ʼОчи изван сваког злаʼˮ.

О концепцији и садржају 56. броја листа Дисово пролеће говорила је Биљана Раичић, главни и одговорни уредник публикације. Истакла је да је ове године први пут цео часопис штампан у колору, а осврнула се и на одличну сарадњу са члановима редакције и сарадницима. Прве странице посвећене су лауреату Васовићу и његовој поезији сагледаној из перспективе неколико аутора, а поред биографије и речи жирија, лист доноси и интервју и неколико песама добитника. Читаоци листа откривају и младе песнике овенчане наградом Млади Дис и есејисте чији су радови награђени, као и приказе појединих песничких књига. Лист негује сећања и на друге завичајне песнике, писце и уметнике, а писано је и о отварању Библиотеке целине Бранка В. Радичевића којим је обележен значајан јубилеј, сто година од рођења овог истакнутог завичајног писца и културног посленика.

„Космос нема центар” наслов је каталога и изложбе која је посвећена овогодишњем добитнику Дисове награде, а њен аутор је Никола Пеулић. За дизајн публикације и добру резолуцију фотографија биo је задужен Миленко Савовић. „Изложба и каталог под називом „Космос нема центар” део су ширег поетског простора који Дисово пролеће годинама отвара и чува. И није случајно што баш у оквиру ове манифестације говоримо о песништву Небојше Васовића, јер и Дис и Васовић припадају оној линији српске поезије која мисли из руба, из сенке, из слутњи, из оних предела песничког бића где се језик као такав не разуме, већ изнова осмишљава и ствара ”, казао је Никола Пеулић.