На Светски дан књиге и ауторских права, 23. априла, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку постала је позорница на којој су млади аутори и извођачи доказали да песничка реч не застарева.
„Дисовизија”, стални програм за младе у оквиру манифестације „Дисово пролеће”, чији су аутори концепта проф. Ана Ранђић и проф. Тања Поповић, ове године окупила је више од стотину средњошколаца. Програм је реализован у сарадњи са Градском библиотеком Чачак.
Уводну реч одржала је проф. Ана Ранђић, која је подсетила да се „по ретким страдалницима и победницима именују куће без којих би градови остајали без темеља” (мислећи на школе и библиотеке) и да је баш чачанска освештана љубављу и именом Владислава Петковића Диса већ деценијама. Повукла је и нит од Дисових стихова до учионице чачанске Гимназије, где ученик Богдан из трећег два свакодневно поносно седи тачно крај табле с песниковом фотографијом, као најближи Дисов комшија.
Потом су своју поезију и прозу читали гимназијалци Матеја Бошковић, Анђела Јовановић, Мина Кнежевић и Јована Лазаревић, те ученици Техничке школе Сара Рајић, Лара Мартин, Данко Марковић и Вук Дринчић.
Лара Мартин свој есеј о Дису под насловом „Глас као острво” поделила је на енглеском, српском и, како је речено, „увек матерњем језику поезије”. Вук Дринчић читао је песму „Рат речи”, а Мина Кнежевић прочитала је причу „Лав не уме да игра” свог друга из разреда Матеје Бошковића. Гимназијалка Јована Лазаревић поделила је са публиком осврт о књигама и читању, написан поводом мисли Јосифа Бродског. Размишљања поводом речи Исидоре Секулић: „Без чега поезија не може, то су живот и смрт; без чега живот и смрт не вреде, то је поезија” представила је гимназијалка Наталија Ћурчић, а Сара Рајић, матуранткиња Техничке школе, говорила је о снази и судбини речи кроз векове.
Централни тренутак вечери припао је младој ауторки Ањи Давидовић из Београда, прошлогодишњој добитници Награде „Млади Дис”, чија је прва збирка На обалама представљена публици. Збирка, објављена као 44. издање едиције „Токови”, доноси свет комшија с Дунавске обале: Бајрамија, Петра, Атиџе, као и археолошке слојеве поред реке, испеване тихо и прецизно. У разговору са библиотекарком Марином Белић, Ања је открила одакле долазе ликови из збирке: „То јесу сви јунаци, њихове приче су заиста стварне. Оно што је домаштано су њихова нова имена, и мислим да је заправо домаштан мој однос, односно преживљени однос лирског субјекта према тим лирским јунацима.”
Ањине стихове из циклуса „Профили” и „Слојеви” читали су Сара Шулубурић и Сандра Ружичић из Гимназије, Невена Стевановић из Економске школе, те Ангелина Топаловић и Јован Миликић из Техничке школе.
Музичка интермеца вечери поверена су Анђели Јовановић (саксофон) и Јовани Лазаревић (гитара). Саставни део програма чинила је и мини-изложба ликовних радова Николине Милићевић.
Између два дела програма, представљена је песма и спот у славу библиотеке, дело Ненада Маринковића, Наталије Богдановић, Александра Савића и Мише Раичевића, чиме је „Дисовизија 2026” употпуњена музичком речју која траје.
Текст: Марина Белић
Фотографије: Владимир Симић