Песник Дејан Алексић лауреат је Дисове награде за 2026. годину, како је објављено на конференцији за медије која је одржана 18. марта у Градској библиотеци у Чачку.

Члан жирија за доделу Дисове награде, доц. др Александар Костадиновић, прочитао је образложење жирија, док је Милица Матовић, члан Одбора Манифестације, представила конкурсе расписане поводом 63. Дисовог пролећа. Планиране програме најавила је Маријана Лазић, директор Манифестације.

У образложењу жирија између осталог се наводи:

„Жири за доделу Дисове награде у саставу: Мирослав Максимовић, Миливој Ненин и Александар Костадиновић, након електронске седнице одржане 23. фебруара, једногласно је донео одлуку да Дисову награду за 2026. годину додели песнику Дејану Алексићу.

Без икакве тежње за свођењем песничких рачуна, жири је проценио да је Дејан Алексић, као творац досадашњих дванаест књига песама, несумњиво један од најистакнутијих ауторских гласова савремене српске поезије. Посвећен непрекидном преиспитивању сопствених креативних поступака и домета, што је истовремено подразумевало и процес активног усвајања и подругојачења песничке и уметничке традиције (унутар и изван српских културних оквира), Алексић је свој поетски рукопис уобличио као особену синтезу двају магистралних токова новијег српског песништва. У његовом стваралаштву остварен је необичан укрштај: неосимболистичког старања о односима и везама унутар самог текста, што је за резултат дало цизелиране форме (утврђене песничке облике у везаном стиху) и видно избрушен, те дисциплинован поетски израз – и, с друге стране, веристичког трагања за оном искуственом грађом, која би с обзиром на свој статус нечега испод прага поетизације и наративизације (минијатурног и минорног), била тематски продор у неочекивано.”

 

Биографија

Дејан Алексић је песник, драмски писац, романописац и стваралац књижевних дела за децу, рођен 1972. године у Краљеву. Дипломирао је на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду.

Објавио је дванаест песничких збирки, један роман, књигу драма, и преко двадесет књига за децу. Добитник је бројних значајнијих књижевних награда за поезију: „Васко Попа”, „Меша Селимовић”, Змајева награда Матице српске, „Бранко Миљковић”, Награда САНУ из Фонда „Бранко Ћопић”, „Мирослав Антић”, „Ристо Ратковић”, Бранкова награда, Матићев шал, Драинчева награда, „Исмет Реброња”, Просветина награда.

Поезија Дејана Алексића превођена је на десетак европских језика, а посебне књиге песама објављене су на шпанском, пољском, француском, словеначком и македонском.

За роман Петља добио је награде „Милош Црњански” и „Владан Десница”. За драму Вина и пингвина 2010. године додељена му је Пекићева награда.

Као аутор књига за децу заступљен је у читанкама и обавезној лектири за основну школу. Двоструки је добитник награда „Политикин забавник” и „Невен”, Награде „Душан Радовић”, као и награда Змајевих дечјих игара за изузетан допринос литератури за децу и Међународног сајма књига у Београду, „Плави чуперак”, „Змајев штап”, „Гордана Брајовић”, „Раде Обреновић”, Награде Града Ниша за књижевност за децу, „Гомионица”, Златно Гашино перо, Доситејево перо, Награде Радио Београда, Златни кључић Смедерева, уз међународна признања „Мали принц” и White Raven.

СИЛАЗАК

Дечачка вера у то да сам рођен
За велика дела јављала ми се
У опсадама наивних надахнућа.

Умео сам да сиђем у себе попут
Археолога који пали шибицу у хладној
Гробници заборављеног краља.

А доле, уместо сна и злата ‒ само стари вергл
Што у бескрај понавља веселу мелодију
Под прозором младе стидљиве грбавице.

Нису је, сиротицу, звали на њено
Сопствено венчање, па јој остаје само
Да везе монограме на штирканим марамицама.

Од тога су јој прсти хладни и бели,
А уздах древнији од соли. Уосталом,
Шта има да тражи на тој скаредној гозби

Где се наздравља љубави на давно мртвим
Језицима и пије последње вино света,
Купљено златом из опљачканих гробница.