Поводом 90 година од рођења песника Добрице Ерића 9. априла одржан је јавни час о „плавом сањару” у огранку чачанске Библиотеке у Пријевору. Ученици ОШ „Божо Томић” представили су својим вршњацима живот и стваралаштво „чудесног свица из Доње Црнуће”, а програм је организован уз техничку подршку Градске библиотеке Чачак у оквиру „Дисовог пролећа”.
Таленат за стиховање, као и способност да једноставним језиком изрази дубоке мисли и емоције – Српски Орфеј, како га неретко називају, показује још од малена. Његова инспирација извире из лепоте завичаја, шумадијског села у Гружи и његове живописне природе. Зато није чудо што није припадао ниједној песничкој школи – он је, помало невероватно, научио да пева од једне ране трешње. Ерићеви стихови прожети мирисом ливада, звуком ветра и топлином сеоских огњишта, подсећају нас на значај корена и идентитета, указујући на то да не смемо заборавити одакле потичемо.
Писао је песме, поеме, драме, приче и романе за децу и одрасле, за шта је награђен бројним одличјима, као што су Невен, Горанов вијенац, Награда Змајевих дечјих игара, Вукова награда и др. А највеће признање једном песнику јесу читаоци као и они који су о њему певали. Виолета Јовић, писац и песник из Ниша, о Ерићу је написала велики број песама, као што су Писмо вечном учитељу и Једном је растао Горостас, а за ову прилику путем видео-записа присутнима је поклонила песму Сањар.
Ерићева поезија одише ведрином, игром и маштом, бујним и чистим језиком, што су потврдили и стихови који су се током програма ређали: Шта деца могу, Замолите своје родитеље, Кћи, Цица из Гривца, То ти је моје село, Вилина долина и други, а које су казивали ученици Огњен Илић, Давид Вуловић, Анђелија Аврамовић, Наташа Јовановић, Вања Пауновић, Нина Поповић, Василије Тодоровић, Лена Петровић, Виктор Тодоровић, Ана Вучићевић и Вук Шибалић. Кроз поетски сусрет водиле су ученице Софија Гостић и Софија Кујунџић, док су у припреми учествовале Весна Обрадовић Вучићевић (наставник српског језика и књижевности) и Јелена Папић (школски библиотекар).
Текст: Ирена Планинчић
Фотографија: Владимир Симић