Ћирилица није само писмо, она је део наше историје, културе и идентитета, а о томе је говорио Владимир Меденица на предавању „Религиозни смисао ћирилице” у понедељак 6. априла у Градској библиотеци Чачак. Проф. Слободан Николић најавио је госта као уредника ИК „Логос” која већ деценијама објављује књиге из области духовности и источног хришћанства.
Николић је у уводу дао кратак преглед четири фазе развоја писма, од сликовног до фонетског, а онда све присутне подсетио да се предавање догађа на годишњицу трагичног 6. априла 1941. када је током бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу уништено више десетина хиљада рукописних књига и инкунабула, врло ретких и јединствених.
Централни део предавања г. Меденице је био посвећен словима, тј. писменима. Он је публику водио кроз причу о Слову као обликотворној и духовној сили, чији је смисао веза са Богом и са културом предака. Посебну пажњу је посветио неколиким словима ‒ Аз, Буки, Земља и др, као и слову Ћ које је представио као симбол храма у који улазимо и молимо се. Када га исписујемо, повезујемо се са прецима, ово слово није само деминутив у презимену већ духовни знак вере у Христа који повезује генерације.
Он је критички говорио и о редукованој ћирилици и последицама Вукове реформе нагласивши да се сведена ћирилица која је лишена акцената лако латинизовала и да је то једно од кључних лоших ефеката реформе.
„И писмо и језик морамо чувати. Свако почетно слово речи има дубоки смисао. Писмо је уметнички приказ дубоких суштина, тј. онога што му се налази у подмету. А пошто је писмо ћирилично, не може да не носи одраз нашег православног бића”, казао је Меденица.
Закључак предавања је да је борба за Логос, односно Слово Божје, истовремено и борба за српску ћирилицу. Очување писма и језика као носилаца националног и духовног идентитета остаје суштина коју треба преносити будућим генерацијама.
Текст: Марија Радуловић
Фото: Владимир Симић