OLJAЈубиларни Сусрети библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића  у организацији Народне библиотеке Др Ђорђе Натошевић из Инђије по двадесети пут окупили су у библиографе Србије, Републике Српске, Црне Горе и Хрватске, бројне поштоваоце њиховог преданог рада и љубитеље књиге. Скуп библиографа је, по традицији, започео уручењем Награде Душан Панковић, која се додељује за изузетна остварења у српској библиографији. Њен овогодишњи добитник је истакнути библиограф Марија Јованцаи, која је свој богат и плодан радни век провела у Библиотеци Матице српске у Новом Саду.

Потом су учесници овог веома садржајног стручно-научног скупа саопштили тематски веома разнородне радове који су резултат  преданих, вишегодишњих, неретко и вишедеценијских, библиографских истраживања. Међу саопштењима поднетим у петак, 18. новембра,  у Културном центру у Инђији, своје библиографско истраживање представила је и Оливера Недељковић, библиотекар Завичајног одељења чачанске Библиотеке. У раду је осветлила невелики, али мало познати, преводилачки опус  Милеве Лазовић, удате Петковић (Чачак, 1882 – Београд, 1954).  Преводлачки рад ове интелектуалке, једне од првих политички активних жена у чачанском крају, која је читав живот посветила освајању слобода, залажући се за права обесправљених, социјалну и родну равноправност, остали су у сенци њеног педагошког рада и друштвеног ангажмана.  Томе је допринела и чињеница да је своје преводе са немачког језика објавила под различитим презименима. Као преводилац дела Историја младости једне раднице коју је она сама испричала Аделаиде Поп (1910), Милева Лазовић потписала се девојачким презименом. Поставши супруга истакнутог политичког радника Тасе Петковића, узима мужевљево презиме, па је испод наслова студије Ивана Блоха Сексуални живот нашег доба (1925) наведено како је књигу превела са немачког Милева Т. Петковићка, проф. у пензији. Полазећи од архивске грађе сачуване у Личном фонду Милеве Петковић у Међуопштинском историјском архиву у Чачку, али и бројних штампаних извора, Оливера Недељковић је на примеру преводилачког опуса Милеве (Лазовић) Петковић, истакла значај детаљног расветљавања биографских података као поуздане основе за израду персоналне биографије.

Сусретима библиографа у Инђији, који за циљ имају да афирмишу теорију, историју и праксу библиографије и њен значај, присуствовали су Даница Оташевић, Бранислава Видојевић и др Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке Владислав Петковић Дис у Чачку, у којој се, са изузетним резултатима, већ деценијама негује библиографски рад.