„Велелепота секундеˮ, други роман Ненада Гугла, представљен је у оквиру манифестације „Штампана реч 2020ˮ у петак, 16. априла у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дисˮ. Ненад Гугл је широј јавности познат као аутор веома популарног романа „Умро сам у петакˮ који је имао чак шест издања, али и као врстан говорник, предавач, тумач, а однедавно и аутор емисије „Битˮ која се бави тачкама спајања религије и књижевности. О новом делу инспиративног наслова „Велелепота секундеˮ говорили су професор чачанске Гимназије и књижевник др Владимир Димитријевић и аутор Ненад Гугл, док је прошле године основану издавачку кућу „Бит издаваштвоˮ представио њен уредник Хаџи Душан Милошевић.

Ненад Гугл, рођени Чачанин са пребивалиштем у Београду у свом новом роману пише о универзалним темама делимично користећи историографске метафикције у виду истинитих и аутентичних ликова. Животни пут његовог јунака Виталеа испуњен је амбицијама, изазовима, искушењима, покајањима, искупљењима, па самим тим и малим и великим личним победама. Лик је инспирисан св. Виталијем, монахом који је почетком седмог века у Александрији спасавао блуднице тако што се претварао да је и сам блудник све док се оне покајањем нису обратиле Богу.

„Велелепота секундеˮ тежи да продре до најосетљивијих делова човекове душе и учини читаоца бољим и племенитијим, о чему је говорио проф. Димитријевић. „Оба Гуглова романа се баве преображајем човека у једном тешком, смутном времену у коме је сам појам човештва нестао са видика. Са ова два романа аутор је покушао да нам каже да књижевност коначно мора да се врати себи после свих постмодерних експеримената који су овенчани бројним наградама, а који су иронију врло често претварали у пуку баналностˮ, казао је он.

Роман је подељен у 11 поглавља, а свако је пропраћено уводним путоказом који читаоца тематски и духовно припрема за садржај нове главе. У наслову сваке главе читалац открива једно слово акростиха који даје универзално питање о смислу живота.

Обраћајући се публици, аутор је најпре захвалио Хаџи Душану Милошевићу и Владимиру Димитријевићу који су дали највећи допринос роману, а потом је говорио о наслову и структури романа.

„Цео наш живот изграђен је од једне честице која се зове секунда. Ако смо свесни тога, можемо направити корак од седам миља у нашем развоју. А велелепота се односи на нешто што је узвишено, на вечност, на Бога и значи да вечност може да буде у секундиˮ, објаснио је Гугл. Аутор на једном месту цитира Кафку и каже: „Књига треба да буде секира за залеђено море у нама.ˮ Водитељ програма Тијана Бежанић је упоредила смисао Кафкиних речи са виђењем Енеса Халиловића да „поезија има улогу да отвара ране, не да их затвараˮ закључивши да речи, мисли и поруке могу бити толико снажне да поништавају мир и духовну равнотежу код читаоца, али га напослетку могу одвести у стање прихватања неке неминовности или новог конструктивнијег становиште живота. У том случају књижевно дело је успешно обавило свој задатак, што судећи по интересовању публике, „Велелепота секундеˮ сигурно јесте.